Simonović se još jednom dokazao kao legitimni naslednik Vučevića i Dubljevića u Crnoj Gori, Davidovca će crveno-beli dočekati raširenih ruku
Crvena zvezda je 26. avgusta počela pripreme za novu sezonu, ali bez nekoliko bitnih igrača. Šabaz Nejpir se naknadno priključio ekipi i počeo da hvata zalet, a tek će se Dušku Ivanoviću na raspolaganje staviti četvorica košarkaša. Dejan Davidovac, Majk Tobi, Jago dos Santos i Marko Simonović su nastupali na Svetskom prvenstvu u Japanu, Indoneziji i na Filipinima i uključiće se u rad srpskog šampiona puni pozitivnih utisaka, ali i u veoma dobrom fizičkom stanju.
Dos Santos je već stigao u Beograd, očekuje se svakog trenutka i dolazak Simonovića, koji je poput Brazilca sa borbom na planetarnoj smotri završio u drugoj fazi, dok su Davidovac i Tobi igrali do kraja, pa će dobiti prekopotrebni odmor pre nego što se stave na raspolaganje stručnom štabu.
Igrači koji su se okupili već su odigrali pet pripremnih utakmica i bez pomenute četvorke savladali subotički Spartak, Dinamik, čačanski Borac i Asvel, dok su na turniru u Sardiniji izgubili od Dinamo Sasarija. Sve to bez četiri bitna šrafa, pa posle svega utisci dosadašnjih priprema mogu da budu pozitivni.
Što se tiče Dos Santosa i Simonovića, dolaze u pravom trenutku. Odigrali su po pet utakmica na Mundobasketu, imali vremena da ponovo napune baterije i u odličnom fizičkom stanju se priključuju ekipi, pa mi mogli da upiši u prve minute u crveno-belom već na Magenta Kupu u Minhenu, koji je na programu 16. i 17. septembra.
Ostavili su odličan utisak na Svetskom prvenstvu, što se posebno može reći za novog plejmejkera tima sa Malog Kalemegdana. Posle izvrsne sezone u dresu nemačkog Ulma i osvojene Bundeslige, Jago je bez dileme bio glavni igrač brazilske reprezentacije na samitu najboljih svetskih selekcija. Posebno je bio pod reflektorima zbog teške povrede Raula Neta još na prvoj utakmici, ali se odlično nosio sa dodatnim teretom.
Dirigovao je igrom Selesaa, diktirao tempo, sjajno razigravao ekipu, a umeo je i sam da zatrpa protivnički koš. Na kraju je beležio 14,8 poena, 7,2 asistencije i četiri skoka. Upisao fantastičan dabl-dabl od 24 poena i 12 asistencije upobedi nad Obalom Slonovače, kojom je Brazil i overio mesto u drugoj fazi turnira (indeks 37). Potom odigrao ključnu ulogu u iznenađujućem trijumfu nad Kanadom, postigao najvažnije poene na utakmici u samoj završnici i direktno presudio selekciji koja je potom osvojila bronzu.
Nije se dalo da Jago i drugovi stignu do četvrtfinala, na poslednjem koraku ih je zaustavila Letonija, koja je prethodno dobila i selekcije Francuske i Španije, te daleko od toga da je Brazil podbacio na ovom turniru, a Dos Santos je bez dileme oduševio i pokazao da je spreman da napravi iskorak i okuša se u Evroligi. Nije tajna i da mu je san da zaigra u NBA, te nema sumnje da će ostaviti i poslednju kap znoja na teren u crveno-belom dresu, kako bi se dokazao u najjačoj evropskoj konkurenciji i dodatno skrenuo pažnju skauta iz najkvalitetnije lige sveta (igrao Letnju ligu za Čikago, pa je jasno da im nije nepoznat).
Simonović je u reprezentaciji Crne Gore ispred sebe imao dvojicu stubova ekipe, NBA asa Nikolu Vučevića i dugogodišnjeg evroligaškog centra Bojana Dubljevića. Ipak, dobro je koristio minute, iskakao iz njihove senke i pokazao da je u njemu budućnost reprezentacije.
Nije uspeo da se izbori za priliku u NBA, što će mu sigurno biti poseban motiv i u prvoj sezoni po povratku u Evropu, a videlo se to i na planetarnoj smotri, naročito protiv najtežih rivala. Parirao je atleticizmom unutrašnjoj liniji Litvanije, odigrao odlično protiv igrača poput Jonasa Valačijunasa i Donatasa Motiejunasa. Bio mu je to i najbolji nastup na turniru sa 13 poena i šest skokova. Uz Vučevića je bio i jedan od najboljih na toj utakmici. A ostavio je dobar utisak i protiv Amerikanaca: devet poena, tri skoka, bez promašaja za dva (4/4). Imao je tokom turnira i nekoliko atraktivnih zakucavanja, što će se posebno dopasti zvezdaškoj publici u predstojećoj sezoni. Pokazao je i da šut za tri može da mu bude oružje, iako ga nije previše koristio, što znači da ne forsira (solidnih 4/10 na kraju).
Želja za dokazivanjem je sigurno ogromna kod 23-godišnjeg centra rodom iz Kolašina, fizičke predispozicije su tu, ima već i solidno iskustvo, te nema sumnje da će biti vredan adut Duška Ivanovića u predstojećoj sezoni. Može crveno-bela javnost od njega da očekuje da nastavi koracima bivšeg saigrača iz Mege Filipa Petruševa, koji je bio jedan od najboljih mladih igrača Evrolige prošle sezone u dresu Zvezde.
Majk Tobi bi prema svemu prikazanom na Svetskom prvenstvu trebalo da bude i prva opcija Zvezde na poziciji centra. Imao je nekoliko dominantnih partija, pa je čini se i Barseloni pokazao da je minule sezone trebalo da dobije veću priliku. Ipak, Zvezda je zbog odluka stručnog štaba Blaugrane na kraju profitirala i dobila velikog borca pod obručima.
Beležio je 11,6 poena i 6,3 skoka, uz prosečan indeks 16,1 na Mundobasketu, bio drugi najkorisniji igrač Slovenije posle neprikosnovenog Luke Dončića (prosečan indeks 26). Definitivno najbolji meč odigrao je protiv Australije, kada je bio junak velike pobede sa 18 poena, 12 skokova i pet asistencija (indeks 33). A ne treba zaboraviti ni debitantski nastup na planetarnim smotrama: 21 poen i pet skokova protiv Venecuele, bez promašaja (6/6 za dva i 3/3 za tri). Još jednom je pokazao da ima veoma meku ruku, pa je trojke na osam utakmica šutirao sa odličnih 58,8 odsto uspešnosti i to na solidnom uzorku (10/17).
Borio se Tobi lavovski pod koševima u dresu Slovenije, zna već dobro i zvezdaška publika da je veliki ratnik u reketu, ali šut sa distance je njegov dodatni kvalitet, posebno bitan u današnjoj košarci. Iako su Zmajčeki završili takmičenje kao sedmi, što i nije tako loš rezultata ako se pogleda da Francuska nije stigla ni do druge faze, a da Španija i Australija nisu videle četvrtfinale. Sigurno da velike zasluge za sve pozitivno što se desilo na Svetskom prvenstvu idu i na račun naturalizovanog Amerikanca.
Izjavljivao je više puta tokom prvenstva da jedva čeka da obuče crveno-beli dres i stane pred Zvezdine navijače, a posle kraćeg odmora će ostvariti prvu, a već krajem septembra i drugu želju. Sigurno da pristalice srpskog šampiona jedva čekaju da ga vide u akciji.
Znaju svi kojima je Zvezda u srcu šta mogu da očekuju od Dejana Davidovca, a on je to samo potvrdio tokom proteklih nekoliko nedelja. Pošteno oznojio dres Srbije i bez dileme opravdao poverenje selektora Svetislava Pešića. Dodatno porastao u očima zvezdine publike i pored činjenice da joj je odavno jedan od ljubimaca.
Bio je Zrenjaninac spreman da uradi sve što se od njega traži. Da odigra odbranu na bilo kom protivniku, da se uhvati u borbu pod obručima sa fizički superiornijim rivalima. Da „uprlja ruke“ ako je potrebno, ali i da pomogne u napadu. Znao je i da povuče u kriznim momentima sa par dobrih poteza. Njegov nastup u finalu pokazuje koliko je spreman da se podredi timu i koliko je to za ekipu značajno. Zabeležio je tri ukradene lopte, bacao se po parketu, stao jednom prilikom NBA asu kakav je Denis Šreder na crtu – bez respekta. I zaustavio ga. Nekoliko njegovih poteza u prelomnim trenucima probudilo je nadu čitave Srbije da bi se moglo do preokreta protiv sjajnih Nemaca, ali se na kraju nije dalo. Ipak, odradio je 28-godišnji krilni košarkaš svoje i napravio dobru uvertiru pred povratak u crveno-bele boje.
Pokazao je Davidovac da je san svakog trenera. Igrač koji će disciplinovano i bez pogovora odraditi ispuniti zahteve stručnog štaba i dati svoj maksimum na terenu. A takav profil novom Zvezdinom rosteru savršeno odgovara. Borac koji zna težinu dresa, koji će brojnim novajlijama pomoći da se adaptiraju, a sigurno da ga mu je srebrna medalja dodatno podigla samopouzdanje pred povratak u voljeni dres, ali ga i dodatno motivisala da sa Crvenom zvezdom napravi još zapaženih rezultata, možda i istorijskih. Već ima 10 trofeja u crveno-belom, ali nema sumnje da će dati sve od sebe da taj bilans popravi.