Crvena zvezda je u dosadašnjem delu priprema za novu sezonu pokazala ono što se od nje i očekivalo – veliki napadački potencijal, mnogo talenta i želju da igra brzo, ali i neke loše strane.
Crveno-beli deluju kao ekipa koja će tokom sezone želeti da nametne ritam i sa mnogo različitih rešenja traži put do koša.
Međutim, pripremni period je pokazao i drugu stranu medalje. Odbrana trenutno nije na nivou na kojem bi želeo da je vidi trener Ibon Navaro, a upravo bi taj segment mogao da bude presudan kada počnu utakmice Evrolige.
Zvezda očigledno ima dovoljno kvaliteta da se nadigrava sa velikim brojem evroligaških ekipa. Pitanje je, međutim, koliko će uspeti da zaustavi protivnike kada utakmica uđe u tvrđu i neizvesniju fazu.
Odbrana protiv pika i tranzicije mora da bude bolja
Ako se na osnovu dosadašnjih pripremnih utakmica može izdvojiti jedan segment na kojem Crvena zvezda mora najviše da radi, onda je to defanziva.
Posebno je bilo problema u odbrani pik-en-rola i tranzicije, odnosno situacija u kojima protivnik brzo dolazi do prednosti. Na evroligaškom nivou takve greške mogu skupo da koštaju, jer kvalitetni bekovi i visoki igrači vrlo brzo kažnjavaju svaki trenutak neodlučnosti.
Crveno-beli će zbog toga verovatno napredovati onoliko koliko budu uspeli da podignu nivo odbrane. Napad može da donese veliki broj pobeda, ali za ozbiljan plasman u Evroligi biće potrebno i da se protivniku oteža svaki posed.
To je posebno važno za ekipu koja ima ambiciju da se približi vrhu tabele.
Olimpijakos je pokazao šta još nedostaje
Dobar primer bila je utakmica protiv Olimpijakosa, aktuelnog šampiona Evrope. Crvena zvezda je imala nekoliko razloga da veruje da može do pobede, ali je završnica pokazala da još uvek postoji prostor za napredak u donošenju odluka kada se meč lomi.
Crveno-beli su ubacili čak 15 trojki i imali 15 skokova više od protivnika, ali ni to nije bilo dovoljno da se savlada izuzetno uigrani Olimpijakos.
Još upečatljiviji je podatak da Zvezda u poslednja tri minuta nije uspela da postigne nijedan poen.
U završnici su se pojavile i greške koje se u takvim utakmicama jednostavno ne smeju ponavljati. Džonatan Motli je ostao duže od tri sekunde u reketu, dok je Batler napravio faul u napadu. Olimpijakos je na kraju dobio čak četiri prilike da šutem dođe do izjednačenja ili pobede, ali nije uspeo da ih iskoristi.
Zbog toga rezultat ne treba posmatrati kao razlog za paniku. Sa druge strane, bila je to odlična lekcija za Zvezdu, posebno jer je igrala protiv ekipe koja je već sada veoma dobro uigrana.
Време је за другу утакмицу турнира на Кипру 🔴⚪️#kkcz #WeAreTheTeam pic.twitter.com/uYAV6a5qcG
— KK Crvena zvezda Meridianbet (@kkcrvenazvezda) September 13, 2026
Napad već sada ima veliki broj rešenja
Kada je reč o ofanzivnom delu igre, slika je mnogo pozitivnija.
Zvezda je protiv Olimpijakosa podelila čak 23 asistencije, dok je devet različitih igrača pogodilo najmanje jednu trojku. Takva raspodela poena pokazuje koliko različitih opcija Navaro ima na raspolaganju.
Džonatan Motli se dobro snašao u saradnji sa bekovima, posebno u igri iz pika, dok Nvora pokazuje da može da poentira na više načina i da preuzme odgovornost kada dobije prostor.
Od Džonsa je mogla da se vidi mirnoća u organizaciji igre, dok Niku Vajler-Babu još uvek deluje kao igrač kojem je potrebno vreme da se potpuno prilagodi novoj sredini i sistemu.
Sve to govori da Zvezda ima veoma širok napadački arsenal. Problem za protivnike mogao bi da bude upravo u tome što nije jednostavno unapred odrediti ko će biti glavni strelac određene utakmice.
Moneke doneo energiju, ali selekcija šuta ostaje tema
Čima Moneke je prvi put nastupio za Zvezdu u pripremnom periodu i odmah pokazao koliko energije može da donese ekipi.
Sa 17 poena bio je najefikasniji igrač crveno-belih, a posebno je upečatljiva bila njegova serija pogođenih trojki u prvom poluvremenu.
Ipak, kasnije je pokušavao i neke znatno teže šuteve, pa je utakmicu završio sa 4/9 iz igre za tri poena.
Upravo je selekcija šuta jedna od stvari koje će Navaro morati da kontroliše tokom sezone. Moneke i Nvora imaju izraženu sklonost ka preuzimanju odgovornosti i pokušajima iz zahtevnih situacija. To može da bude ogromna prednost kada su u ritmu, ali i problem kada se utakmica lomi, a procenat realizacije padne.
Kod Nvore je jasno da poseduje kvalitet da pogodi i veoma težak šut. Kod Monekea će trener morati da pronađe pravu meru između slobode i discipline.
Batler i Karter među igračima koji još traže pravi ritam
U završnici protiv Olimpijakosa Navaro je želeo da lopta češće bude u rukama Batlera, ali se on nije uspeo dovoljno uključiti u utakmicu kada je bilo najvažnije.
To je, međutim, jedna od situacija zbog kojih pripremne utakmice i postoje. Trener ima priliku da vidi kako njegovi igrači reaguju pod pritiskom i da na vreme ispravi ono što ne funkcioniše.
Slično se može reći i za Tajsona Kartera.
Dolazak Ibona Navara na klupu Crvene zvezde prirodno je otvorio očekivanje da bi Karter mogao da napravi dodatni iskorak, posebno imajući u vidu ono što je pokazivao u Unikahi. Za sada, međutim, još nije dostigao taj nivo.
To ne mora da bude razlog za zabrinutost. Zvezda ima veliki broj kvalitetnih igrača i jasno je da neće svake večeri svi biti na svom maksimumu. Upravo zbog toga će biti važno da u svakoj utakmici neko drugi iskoči u prvi plan.
Zabava je zagarantovana, ali i nerviranje
Do početka nove sezone Evrolige ostalo je manje od dve nedelje i Crvena zvezda ima još dovoljno vremena da dotera ono što trenutno ne funkcioniše najbolje.
Pripreme su pokazale da će crveno-beli verovatno igrati brzu, napadački orijentisanu i atraktivnu košarku. Talenat postoji, broj kvalitetnih igrača je veliki, a napad već sada ima dovoljno različitih opcija.
Ali upravo će odbrana i igra u završnicama biti ono što bi moglo da napravi razliku između dobre i veoma dobre sezone.
Zvezda će, po svemu sudeći, ponuditi dosta koševa, brzine i atraktivnih poteza. Uz to će verovatno doći i poneki trenutak nervoze za navijače.
Doduše, za Crvenu zvezdu to i nije neka novost.