U grupi A ovosezonskog izdanja Lige šampiona imamo tri šampiona: Bajern, Galatasaraj i Kopenhagen.
Družinu kompletira posrnuli engleski velikan Mančester Junajted. Po imenima i suvom kvalitetu, favoriti se jasno izdvajaju, međutim situacija je daleko od bajne i na Old Trafordu i na Alijanc areni. Tu činjenicu pokušaće da iskoristi mini-drim tim iz Istanbula, predvođen plejadom skupocenih internacionalaca dovedenih iz ’liga petice’. Kopenhagen takođe ima svoju računicu, uzda se pre svega u jak domaći teren i pokušaće da ponovi uspeh iz sezone 2016/17, kada je došao do trećeg mesta u grupi i takmičenje nastavio u Ligi Evrope.
Najveći nemački klub poslednji poraz u grupnoj fazi Lige šampiona doživeo je pre više od pet godina. U tri od četiri poslednje sezone takmičenje u toj fazi završavao je sa maksimalnih 18 bodova. Od 2019. samo je Ajaks uspeo da mu uzme bod u grupi i to jedan jedini meč koji Bajern nije dobio u tom periodu?! Sve ovo jasno upućuje na to ko je favorit grupe A. I nema sumnje da bi Bavarci to bili i da su dobili teže rivale, ali isto tako treba imati u vidu da to nije isti tim od pre dve, tri, četiri ili pet godina.
Ovo se, naravno, ne odnosi na sam sastav ekipe, već na ozbiljan stilski zaokret dolaskom na klupu Tomasa Tuhela.
Prošle sezone klub iz Minhena postigao je 18 golova u šest mečeva grupne faze. Sezonu pre te 22. Pre te ponovo 18. Pre te čak 24… Imajući u vidu ono što prvak Nemačke pokazuje u poslednjih šest meseci pod vođstvom novog trenera, takvu dominaciju ove jeseni ne treba očekivati. Bajern je značajno sporiji, u presingu neprepoznatljiv, defanzivno prilično klimav…
Čini se da su uprava kluba i trener na različitim talasnim dužinama, što je dovelo do totalnog fijaska u finišu prelaznog roka, kada su propali pokušaji da se na pozajmicu vrati Žoao Kanselo, da Žoao Paljinja bude otkupljen od Fulama, a Armel Bela Kočap od Sautemptona.
Tuhel je imao podosta zahteva, Rumenige i Henes u više navrata ponovili kako Bajern već ima ekipu kadra da osvoji Ligu šampiona, tako da postoji teorija koja kaže da se stari šefovi nisu naročito ni trudili oko pomenute trojice. Priznaćete, nije bez pameti, ako se zna kako je Bajern izgledao u finišu prošle sezone, odnosno na startu ove. U Superkupu protiv Lajpciga, recimo…
Imajući sve to u vidu, pitanje je koliko će se Tuhel još zadržati na klupi, pa gde je onda logika u tome da mu se ispunjavaju sve te želje?
Ali daleko od toga da ekipa nije pojačana. Uz centarfora vrhunske klase – Harija Kejna – stigao je prošle godine najbolji štoper Serije A – Kim Min Đae, dok veoma dobar posao predstavlja i angažovanje slobodnih agenata Rafaela Gereira i Konrada Lajmera.
Ono što je delovalo neplanski jesu odlasci dvojice maltene standardnih članova odbrane, Benžamana Pavara i Lukasa Ernandeza. Francuzi nisu želeli da produže ugovore čiji je rok trajanja isticao idućeg leta, te je odlučeno da je bolje zaraditi nešto nego ih zadržati još godinu dana, pa da odu za džabe. Otuda će Bajern imati problema s rotacijom u poslednjoj liniji.
E sad, da je to jedini Tuhelov problem uoči starta Lige šampiona, Nemac bi mogao da zapeva. A pošto nije…
Utakmica protiv Leverkuzena tokom vikenda u kojoj je minhenski tim izgubio prve bodove, potencijalno je donela i problem u svlačionici, pošto je Jozua Kimih prilično nevoljno i uz pridike Tuhelu ‘na uvce’ napustio igru u 60. minutu. A dobro je poznato šta se u Bajernu dogodi kada ‘senatori’ i kapiteni poput Nojera, Milera ili Kimiha ‘dignu nos’.
Da nešto ne štima u igri Bajerna najbolje se videlo u finišu tog derbija sa Leverkuzenom. Domaćin na 1:1 bez pritiska, mlak, gotovo pa zadovoljan bodom. Da li je do taktike ili Tuhelove nemogućnosti da motiviše ekipu da kidiše do kraja, kako smo od Bajerna navikli, potpuno je svejedno. I jedno i drugo jednako je neprihvatljivo za visoke standarde nemačkog velikana i verovatno znači početak kraja za iskusnog stručnjaka u Minhenu ukoliko ne dođe do nekog radikalnog zaokreta.
Šta god da bude do kraja godine, Bajern je dovoljno individualno moćan da prođe grupu gde su mu konkurencija totalno posrnuli Mančester Junajted, Galatasaraj i Kopenhagen. To će se i dogoditi, ali kako smo već konstatovali, vrlo verovatno ne onako superiorno kao prethodnih godina.
FORMACIJA (4-2-3-1): Ulrajh – Mazraui, Upamekano, Kim, Dejvis – Kimih, Gorecka – Sane, Musijala, Koman – Kejn.
Tranzicija u Mančester Junajtedu traje i traje i kraj joj se ne nazire. A evo već je cela decenija otkako se Aleks Ferguson povukao. Ko bi rekao da će Arsenal pre stati na noge posle Arsenal Vengera (otišao pet godina nakon Fergija), nego Junajted.
Taman kada je armija navijača pomislila da povratak u Ligu šampiona znači početak stabilizacije pod čvrstom rukom Erika ten Haga, užasan start u novom šampionatu kao da je vratio onaj osećaj beznađa na Old Traford. I pored novih velikih ulaganja (tokom leta potrošeno nešto više od 200.000.000 evra), Crveni đavoli ne izgledaju dobro, pa su u skladu sa tim i rezultati. Tri poraza u prvih pet rundi Premijer lige i plasman u donjem delu tabele.
I to nije najgore od svega. Ambijent u klubu nije najbolji, oko kluba takođe, spekulisalo se o prodaji, da bi kao ‘šlag na tortu’ došli sudski proces započet protiv skupocenog pojačanja Antonija (zbog zlostavljanja bivše devojke; a izgleda i još nekih devojaka) i otvoreni sukob Džejdona Sanča sa trenerom.
Priznaćete, u tako nezdravoj atmosferi mnogo je teško graditi od temelja, a izvesno je da na Old Trafordu mora da se gradi od temelja. E sad, da li je Erik ten Hag pravi čovek za tu ulogu i koliko je i sam doprineo određenim problemima – to su pitanja za neku drugu priliku. Na nama je da konstatujemo kako ova dva potonja slučaja sa Sančom i Antonijem verovatno najvernije oslikavaju Mančesterovu nesreću poslednjih godina: samo za njih dvojicu iskeširano je 180.000.000 evra, a evo Ten Hag ni na jednog neće moći da računa ko zna do kad. Zapravo, na Sanča verovatno više i ne želi, jer je ovaj odbio da mu izvini. Kada je Antoni u pitanju sve je na brazilskom sudu…
Ovo praktično znači da će Junajted igrati bez klasičnog desnog krila čtav prvi deo sezone.
Na ovo nadležni u sportskom selktoru nisu mogli da računaju i nisu krivi. Ali za izgled poslednje linije – jesu. Centralni deo odbrane ne uliva poverenje. Kao startni štoperski tandem viđeni su Rafael Varan i Lisandro Martinez, ali sve alternative daleko su ispod nivoa Junajteda. To se pre svega odnosi na Harija Megvajera koji je odbio da pređe u Vest Hem, Viktora Lidelefa i vremešnog Džonija Evansa. Ideja jeste bila da se zadnja linija pojača jednim francuskim štoperom, u opticaju su bili Benžaman Pavar, Edmond Tapsoba i Žan Kler Todibo, međutim do realizacije transfera nije došlo. Pozicija levog beka ‘zakrpljena’ je pozajmicom Serhija Regilona, iako je Čelsijev Mark Kukurelja bio prva želja.
Po izričitoj želji Erika ten Haga promenjen je dugogodišnji golman David De Hea, na čije je mesto došao Andre Onana. Rasmus Hejlund je nova prva napadačka opcija i velika nada. Za početak da će startovati bolje od Sanča i Antonija, pa onda i da će biti dugogodišnje rešenje za mesto centarfora, čime bi opravdao ulaganje od 75.000.000 evra.
Mejson Maunt i Sofijan Amrabat pojačali su konkurenciju u veznom redu, tako da će Ten Hag imati raznih mogućnosti za kombinacije.
Kada se pogleda vrednost kompletnog rostera (blizu 900.000.000 evra), Mančester Junajted morao bi da bude kandidat za evropsku krunu. Realnost je, međutim, značajno drukčija. Do te mere drukčija da je sasvim legitimno postaviti pitanje da li bi mini drim-tim iz Istanbula mogao možda da napadne i drugo mesto u ovoj grupi?
FORMACIJA (4-2-3-1): Onana – Dalot, Varan, Martinez, Regilon (Šo) – Eriksen, Kazemiro – Fernandes – Mount, Rašford – Hejlund.
Sam naslov dovoljno govori. Ili da se ipak ne ogrešimo o sjajan tim okupljen oko Šukura, Hadžija, Popeskua i Tafarela, osvajača UEFA kupa krajem prošlog veka – nekada bude da se radi o najvećem skupu zvučnih imena.
Bez obzira na veliku krizu u Turskoj, tamošnji fudbal kao da ponovo proživljava zlatno doba. U dovođenju zvezda prednjače Galata i Fener, međutim, ‘jake’ igrače, iz jakih liga, dovode i oni manji. O čemu se radi i kakav je trend, odnosno potreba u pitanju, objasnili smo nedavno, rezimirajući prelazni rok u turskoj Superligi.
Galatasaraj je odneo veliku pobedu ovog leta kada se izborio za otkup ugovora Maura Ikardija od Pari Sen Žermena, a potom i angažovanjem reprezentativca Obale Slonovače Vilfrida Zahe, za kojeg su se godinama unazad interesovali najveći premijerligaški klubovi. Dovođenjem njih dvojice i još sedmorice fudbalera iz pet najjačih evropskih liga, Galatin letnji posao spada u najuspešnije i najzanimljivije ne samo u Tursjkoj, već u Evropi.
Podsetimo, iz Totenhema su dovodeni Dejvinson Sančez (9.500.000 evra) i Tangi Endombele (pozajmica), iz Lajpciga levi bek Anhelinjo, iz Čelsija Hakim Ziješ (pozajmica), iz Sasuola i Brentforda dvojica turskih reprezentativaca – Kan Ajhan (2.800.000) i Halil Dervišoglua (500.000), iz Bajer Leverkuzena Kerem Demirbaj (3.700.000).
Napadačke opcije pride su proširene kupovinom prekaljenog Sedrika Bakambua (700.000) i brzonogog Brazilca Tetea, u čijem slučaju je Galatasaraj iskoristio trenutnu situaciju u Ukrajini i uzeo ga bez obeštećenja. U pitanju je talentovano krilo Šahtjora na koje su svojevremeno oko bacali i veći klubovi, te odlazak Nikola Zaniola posle svega šest meseci ne bi trebalo da se oseti.
Kada na sva ova imena dodamo još Drisa Mertensa, Lukasa Toreiru, Seržija Oliveiru, Sašu Boja, Kerema Akturkoglua, Viktora Nelsona, Fernanda Musleru, koji su od ranije u klubu, Galata i te kako ima osnova da veruje kako može da pomrsi račune makar Mančester junajtedu, ako ne Bajernu.
Neke bi mogao da kaže: blago Okanu Buruku. U redu, verovatno i jesu slatke muke, kako starije kolege vole da predstave situaciju kada trener ima toliki broj kvalitetnih igrača, međutim imaće 49-godišnji stručnjak podosta posla da sve te igrače valjano ukomponuje u jednu funkcionalnu celinu, sposobnu da se nosi sa najboljim evropskim ekipama. Takođe, nije lako balansirati i držati zadovoljnim toliki broj zvezda i zvezdica, jer jasno je da ne mogu svi u startnih 11.
Galatasaraj je već odigrao deset utakmica ove sezone. Pobedio je osam puta i u dva navrata remizirao. Prošao je tri runde kvalifikacija za Ligu šampiona. Nije sve to išlo glatko, no treba imati na umu da Buruk još nijednom nije sastavio najboljih 11. Biće zanimljivo videti kako će to izgledati kad se Zaha oporavi, a Zijeh, Sančez i Endombele vrate u normalan takmičarski ritam i počnu da konkurišu za tim.
FORMACIJA (4-2-3-1): Muslera – Boj, Nelson, Bardakdži, Anhelinjo – Toreira, Endombele – Tete, Ziješ, Akturkoglu – Ikardi.
Kopenhagen je uz Red Bulove klubove (Lajpcig i Salcburg) najmlađi ove sezone u Ligi šampiona (osnovan 1992), ali organizaciono pripada evropskom vrhu već neko vreme. Takođe, u finansijskom smislu važi za jedan od najstabilnijih klubova poslednjih godina. Od leta 2013. prihodovao je blizu 200.000.000 evra od izlaznih transfera, klubovi iz ’liga petice’ postali su redovni kupci na Parken stadionu, pa ipak, to nije ugrozilo takmičarske ciljeve.
Kopenhagen je pet puta prvak u potonjih osam godina, od Mundijala u Nemačkoj 2006. samo dva puta nije igrao grupnu fazu nekog evro-takmičenja, a ovo mu je šesta sezona da će se takmičiti među 32 najbolja kluba Evrope.
Ekipu sa klupe predvodi 35-godišnji Jakob Nestrup. Talentovani stručnjak pet godina se kalio u kadetima i omladincima, potom u dva mandata bio asistent u seniorskom sastavu, da bi prošle sezone napokon dobio šansu da samostalno radi sa prvim timom i oberučke je prihvatio. Uzeo je duplu krunu, pa onda tokom leta prošao tri runde kvalifikacija i obezbedio drugo uzastopno učešće Kopenhagenu u grupnoj fazi LŠ.
Brejdablik je bio mačji kašalj (6:3 i 2:0), sa praškom Spartom bilo je dosta sreće (dva puta zaostajali u Pragu tokom produžetaka, ali prošli nakon penala), dok je u plej-ofu eliminisan Rakov (0:0, 1:0).
Tokom nedavno završenog prelaznog roka Kopenhagen je ostao bez dva važna šrafa. Mladi Hakon Arnar Haraldson (20) otišao je u Lil (za 15.000.000 evra), a napadač Mikel Kaufman (22) u Union Berlin (za 2.700.000). Za Marka Stamenića već se znalo da će u Crvenu zvezdu, tako u drugom delu sezone nije dobijao šansu.
Najveće i najzvučnije pojačanje je Mohamed Eljunusi (29), ofanzivac koji je stigao iz Sautemptona bez obeštećenja. Potrošili su Danci i 8.000.000 evra na obeštećenja, međutim radi se o manje poznatim igračima, takozvanim pametnim investicijama.
Posebnu pažnju treba obratiti na 17-godišnjeg Kuvajćanina Ronija Bardžija. On je ove sezone na uvodnih sedam utakmica danskog šampionata već postigao četiri gola. Navodno, Real ga prati već neko vreme…
Kako bilo, najjači adut danskog prvaka biće kolektiv, koliko god zvučalo kao floskula, a onda i pakleni domaći teren. Parken važi za vrlo negostoljubiv stadion i tu se priča ne završava na rečima. Činjenice kažu sledeće: Kopenhagen je kao domaćin do sada odigrao 15 utakmica u grupnoj fazi Lige šampiona i samo jednom izgubio?! Bilo je to sada beć davne 2013, od Real Madrida. A nije da mu nisu dolazili moćnici. Na kolena ga nisu bacili ni Barselona, ni Mančester Siti, ni Juventus, ni Sevilja, Dortmund…
FORMACIJA (4-3-3): Grabara – Jelert, Diks, Vavro, Meling – D. Gonsalveš, Falk, Eljunusi – Bardži, Oskarson,
Ašuri.