Muči se Crvena zvezda i dalje pod komandom Baraka Bahara. Deluje još da ni sam Izraelac nije pronašao idealnu kombinaciju za startnu postavu. Prosto luta.
Krenuo je sa formacijom 3-5-2, pa se sada “prešaltao” na 4-3-3 ili 4-5-1 kako je kome draže i tačnije. Srđan Mijailović mu je sezonu počeo kao štoper da bi sada bio desni bek. Žan Filip Kraso mu je bio jedan od najboljih igrača u pripremnom periodu i na početku sezone, a onda ga je preselio na klupu, pa sada vratio. Sam napadač mu je po “kam beku” vratio golom, a posle današnje izjave pred meč sa TSC-om jasno je da je reprezentativac Obale Slonovače povratio poverenje trenera.
„Kraso uvek želi da bude na terenu i postiže golove, svesni smo da ga te karakteristike najbolje opisuju kao igrača. On je veoma kvalitetan fudbaler. Pored toga što je postigao pogodak, vredno je radio za ekipu, bio agresivan u presingu i još jednom je pokazao koliko doprinosi timu“ rekao je Barak Bahar pred dvoboj sa timom iz Bačke Topole.
Možda je došlo vreme da se po formi iz poslednjih mesec dana iskristališe startnih 11 Crvene zvezde, a mi vas pitamo da li je ovo dobitna kombinacija…
Na golu dileme nema – “jedinica” je Omri Glazer i nećemo se tu dugo zadržavati. Postavićemo formaciju 4-3-3 ili 4-5-1. Srđan Mijailović je jasno ne može da igra desnog beka, pa se kao razumno rešenje vidi mladi Kosta Nedeljković. Solidno se pokazao protiv prejakog Lajpciga, bio je dobar protiv IMT-a. Godine za njega ne smeju da budu kočnica i kada će u vatru ako ne sada. Kao alternativa je tu zaboravljeni Miloš Degenek, čovek koji zna šta je to biti desni bek.
Preporučujemo:
Kada je reč o štoperskom tandemu on bi trebalo da bude isti, a da ga čine Aleksandar Dragović i Naser Điga. Mladi štoper je pokazuje nesigurnost u pojedinim delovima meča, pa bi kao alternativa mogao Srđan Mijailović koji je igrao štopera tokom jula i avgusta. Na levom beku nema prevelikog izbora i slovo pada na Milana Rodića.
Marko Stamenić je daleko od letošnje forme, dosta je nesiguran u pasu i bio je jedan od najslabijih kako protiv Mančester sitija i Jang Bojsa, tako i protiv Lajpciga, iako je postigao jedini gol. Deluje da bi Hvang In Bom mogao da ga zameni, iako Korejcu to nije prirodna pozicija, ali bi mogao da je pokrije, a otvori mesto za majstore sa loptom na sredini terena.
To direktno znači da bi za završni pas, spajanje sa napadom, zaduženi bili Mirko Ivanić kao “osmica” i Žan Filip Kraso kao “desetka”. U ovakvoj postavci Crvena zvezda bi bila veoma ofanzivna i deluje jaka na lopti. Ostao je još napad.
Ostale su da pokrijemo još tri pozicije za po našem mišljenju idealnih 11 Crvene zvezde. Desno krilo je bez premca rezervisano za Osmana Bukarija. Apsolutno igrača sa najboljom formom u crveno-belom dresu. Povreda je prošlost i očekuje se u startnih 11 protiv TSC-a.
Promena je potrebna na levom krilu. Stefan Mitrović je van forme i ne doprinosi previše ekipi. S druge strane Piter Olajinka se budi i sjajno funkcioniše u tandemu sa Žan Filipom Krasoom. Deluje da se dobro razumeju. Kada je reč o “devetki” navijači glasaju za mladog Jovana Mijatovića. Jeste u formi mladi reprezentativac Srbije, ali je Šerif Ndiaje previše skup da bi sedeo na klupi. Prednost ima Senegalac, ali mladi Mijatović, kao i Nedeljković, zaslužuje svoje minute, pre svega u Superligi Srbije.
Glazer – Nedeljković (Degenek), Dragović, Điga, Rodić – Hvang, Ivanić, Kraso, Bukari, Olajinka – Ndiaje (Mijatović).
Da li je ovo idealnih 11 Crvene zvezde za kraj jeseni?