Nakon što su nam se prethodne sedmice predstavili elitni učesnici Lige šampiona, na red je došlo i drugo po snazi kontinentalno klupsko takmičenje — Liga Evrope.
Ukupno 36 klubova iz 22 različite države boriće se za prestižni pehar. Engleski klubovi uspostavili su dominaciju u poslednje dve sezone, a podatak da je u prethodne 23 godine čak 17 trofeja otišlo u Španiju ili Englesku dovoljno govori o dosadašnjem odnosu snaga. Pitanje koje se postavlja jeste da li je došlo vreme za promenu, pri čemu se Italija izdvaja kao prvi kandidat da prekine tu tradiciju.
Glavni favoriti: Giganti iz Serije A i dužnik iz Leverkuzena
Na vrhu liste favorita ubedljivo se izdvajaju Juventus i Milan. Dva italijanska velikana potvrdila su svoje najviše ambicije u letnjem prelaznom roku, uloživši po čak 165 miliona evra u pojačanja. Uz bogatu tradiciju i snažan igrački kadar, dodatni adut Milana moglo bi da bude i evropsko iskustvo trenera Rubena Amorima, koji je pretprošle sezone odveo Mančester junajted do finala, dok je sa Sportingom bio redovan učesnik nokaut faze.
Odmah iza italijanskih klubova nalazi se Bajer Leverkuzen. Ekipa koja ima „nedovršen posao“ iz maja 2024. godine, kada je ostala nadomak pehara, ujedno je i jedini ovosezonski učesnik koji je igrao finale u poslednjih osam izdanja. Poput rivala iz Italije, Leverkuzen je uložio ogroman novac u prelaznom roku (157 miliona evra) i uz povoljan raspored u ligaškoj fazi važi za jednog od glavnih pretendenata na sam završetak takmičenja.
Širi krug favorita čine Benfika, Marsej i izuzetno raspoloženi Ren, dok iz španskog segmenta nikako ne treba otpisati Real Sosijedad i Seltu.
Engleski aduti iz drugog plana
Iako iz Premijer lige ovoga puta ne dolaze izričiti favoriti, timovi sa Ostrva uvek imaju kvalitet za napad na sam vrh, posebno ako se uzme u obzir da su prethodna dva osvajača bila upravo engleski klubovi — Totenhem i Aston Vila.
- Bornmut: Uz portugalski Torense predstavljaju jedine debitante u evropskim takmičenjima. Predvođeni Markom Rozeom, glavni cilj biće im stabilizacija igre i rešavanje problema sa čuvanjem prednosti.
- Sanderlend: Povratak na evropsku scenu posle 53 godine donosi ogromnu motivaciju. Očekuje ih povoljan raspored na domaćem terenu protiv ekipa kao što su AZ Alkmar, Dinamo, Jagjelonija i Levski.
- Kristal Palas: Aktuelni osvajač Lige konferencije ulazi u takmičenje sa znatno izmenjenim sastavom i novim trenerom. Predstoji im težak posao na zahtevnim gostovanjima u Istanbulu (Bešiktaš), Lionu i Salcburgu.
Egzotika, projekcije i put do finala
Najnaglašenija senzacija ove sezone mogao bi da bude portugalski drugoligaš Torense, koji je plasman obezbedio istorijskim osvajanjem nacionalnog kupa pobedom nad Sportingom. Pored njih, jermenski Ararat beleži istorijski prvi nastup u grupnoj/ligaškoj fazi, dok će bugarski Levski iz Sofije ugostiti atraktivne rivale poput Milana, Salcburga, Lila i Jagjelonije.
Kada je reč o matematici za prolaz u nokaut fazu, dok je prošle sezone 9 bodova bilo dovoljno za mesto među 24 najbolje ekipe, kalkulacije za ovu sezonu pokazuju da će za siguran prolaz biti neophodno 10 bodova (svega 7% simulacija prikazuje ispadanje sa tim saldom).
Borba za trofej završava se 26. maja naredne godine na finalnom meču u Frankfurtu. Iako Srbija ove sezone nema svog predstavnika u Ligi Evrope, kontinuitet dobrih rezultata u narednim godinama biće od izuzetnog značaja, posebno u susret sezoni 2028/29. kada će domaćin velikog finala biti Beograd.