Igrač o kojem sve glasnije priča Evropa, želja je i Crvene zvezde, nedavno je to priznao i direktor kluba iz Ljutice Bogdana, Zvezdan Terzić.
Svesni su i u Čukaričkom šta su u svojoj školi iznedrili i da će biti teško odupreti se silnim ponudama.
A, učinak Mihajla Cvetkovića sve govori. Za seniore kluba sa Banovog brda u svim takmičenjima već je odigrao 50 utakmica, postigao je deset golova uz dve asistencije. Sa svega 16 godina debitovao je u Ligi konferencije protiv Ferencvaroša, a klasu je pokazao još u kadetima. Tada je na 27 utakmica postigao 33 gola i zabeležio dve asistencije.
Čuveni britanski list „Gardijan“ objavio je nedavno i tradicionalnu godišnju listu 60 najvećih talenata u svetu fudbala. Na toj listi je i fudbaler Čukaričkog, momak koji će 10. januara napuniti 18 godina.
Neće imati mladi napadač mnogo vremena da razmišlja o rođendanskoj žurci, a skroman je i u pogledu želja:
“Nemam ih mnogo. Želeo bih da budem zdrav, da me zaobiđu povrede i to je to”
Mnoge stvari se menjaju sa punoletstvom, sada ćete sami odlučivati o svojoj sudbini?
“Kad napunim 18 jasno je da mogu samostalno da donosim odluke, ali meni taj broj ne znači ništa, sve ću raditi u dogovoru sa roditeljima, klubom. Uvek ću se savetovati sa njima”
Iako ste mladi, igrate skoro dve godine superligašku fudbal, debitovali ste i na međunarodnoj sceni, da li sebe već doživljavate kao igrača sa iskustvom?
“Ova druga superligaška sezona, baš mi je prijala. Iskusniji jesam svakako za tu jednu sezonu. Čak i sa saigračima imam drugačiji odnos”.
Kako vas sada gledaju saigrači, ranije ste bili mali Cvele, a danas?
“Isto je i sada, ali sada imam veću slobodu u smislu da mogu da priđem bilo kom igraču i da se posavetujem, pitam”
Čukarički je uvek imao taj miks starijih i mlađih igrača, kakav je taj odnos danas u svlačionici, da li ima podela?
“Kada sam odlučio da dođem na Banovom brdu vodio sam se time da klub ima politiku da na terenu uvek bude zastupljen značajan broj mladih igrača. Naravno ima tu i starijih. Oni nam pomažu, tako da je to sjajan spoj. Potrebna je energija mlađih na terenu, a iskustvo starijih za savet, da se sačuva rezultat. Čukarički radi sjajan posao već godinama. Možda nekada to nije ispraćemo rezultatima, ali bitno je da je klub uvek u vrhu”.
Ko je od starijih igrača najpristupačniji?
“Marko Docić i Vukašin Jovanović. Naš štoper je igrao u inostranstvu, ima dobru karijeru. Mnogo toga zna. Sa druge strane kapiten je tu godinama. Diše za ovaj klub. Dobro ga poznaje, može da priđe svakom igraču. Njih dvojica nam daju najviše saveta”.
Već dve godine ste u fokusu fudbalske javnosti i svi su odjednom počeli da vas “svojataju”, a vi ste završili na Banovom brdu. Kako je došlo do prelaska u Čukarički iz Niša?
“Sa deset godina sam igrao utakmicu u Nišu. Na istoj sam postigao dva gola, jedan je bio fantastičan. Može se reći za špice. Tata je pokazao jednom prijatelju taj gol, a on je isti odmah kao preporuku poslao Mihajlu Jurasovića, tadašnjem direktoru Omladinske škole Čukaričkog. Posle toga je u roku od nedelju dana sve bilo gotovo”.
Da li ste se odmah preselili u Beograd?
“Dve godine sam bio na relaciji Niš – Beograd, a onda sam se sa majkom preselio. Sa 13 godina sam došao u glavni grad. Ne mogu da kažem da je bilo lako, prva tri meseca pamtim kao baš teška. Mada, imao sam veliku podršku od saigrača”.
Kako se osećate danas, kad svoje ime pročitate čak i na nekim inostranim portalima, a domaći vas svakodnevno sele u neki novi klub. Da li negde pomislite, da ja sam već uspeo?
“Iskreno, ne mislim da sam uspeo. Još uvek nisam pokazao šta mogu. Trudim se da iz dana u dan napredujem. Samo tako mogu da dođem od svojih ciljeva, a imam ih od sedme godine, kada sam počeo da treniram fudbal”.
Šta ste sanjali kao mali?
“Sanjao sam da igram Ligu šampiona i da je osvajam. Da sa reprezentacijom Srbije redovno učestvujem na velikim takmičenjima. To su mi ujedno ciljevi koje želim da ostvarim”.
Sa Čukaričkim taj san o Ligi šampiona ne možete da ispunite, koji je to klub sa kojim biste voleli u Ligu šampiona?
“Omiljeni klub mi je Mančester junajted. Ako ne mogu “crveni đavoli” onda bilo koji klub koji igra Ligu šampiona”.
Onda može i Crvena zvezda, igraju Ligu šampiona?
“Ne znam stvarno, ne bih o tome. Rekao sam već ranije da bih sebe voleo da vidim u nekom inostranom klubu, da napredujem, usavršim engleski jezik. Jednostavno sve je drugačije u inostranstvu nego kod nas. Želim klub gde mogu da napredujem, imam minutažu, da igram. Ipak, pita se i moj klub.”
Da li ste bar jednom tokom ove sezone podlegli pričama o milionima i već sebe videli na nekom drugom mestu?
“Upoznat sam sa ponudama koje su stizale u klub. Ipak, imam roditelje pored sebe, majka živi ovde u Beogradu sa mnom i mnogo pričamo o tome. Svestan sam i sam da je dosta toga i laž, da nije to baš sve tako kao što se priča i piše o tim ciframa. Majka mi stalno govori da moram da budem koncentrisan na sebe i rad. Pokušavam da ostanem sa obe noge čvrsto na zemlji. I kad pročitam nešto o tim transferima, mene to samo motiviše da dodatno radim još bolje”.
Uhvatili ste možda nekad sebe da ste se promenili na treningu, poleteti?
“Nekad na treningu i pomislim nešto, ali tu su saigrač pored tebe da me opomenu. U tom trenutku sve zaboravim. Brzo se vratim u normalu, što se kaže”.
Da li vas opterećuju priče o transferima?
“U ovom klubu ne osećam pritisak te vrste. Komunikacija sa direktorima Matijaševićem i Grkinićem je odlična. Oni meni ne stvaraju pritisak. Čak i kad su tu skauti. Uvek mi govore da je najvažnije da se borim i da igram kao što znam. Važno je da pružim maksimum i da će gol doći. Nemam opterećenje transfera i za to je zaslužan klub”.
Imate dobar primer u Čukaričkom. Tedić je otišao kao mlad u Mančester siti, ostvario najveći transfer tada u istoriji kluba, da li ste pričali o tome sa njim, zbog čega se naši mladi igrači ne snađu u inostranstvu?
“Pričao sam sa Tedićem. Njega su definitivno omele povrede. Teško je kad odete u inostranstvo gde nemate nikog svog da vam pomogne, a možda i trener ima neki drugi izbor. Vraćam se na istu priču bitan je rad, a put će se možda i sam otvoriti u nekom drugom klubu”.
Da li bi vam više odgovaralo da možda još godinu dana provedete u Superligi ili mislite da ste sad već spremni za inostranstvo?
“Iskreno po meni je za inostranstvo najvažnije znati jezik. Možda je i bolje da mlad igrač ostane još malo u Srbiji, godinu ili dve, ali u ovom trenutku ne znam šta bih rekao. Čukarički se pita, imam ugovor još godinu dana. U komunikaciji sa klubom, svi zajedno donećemo najbolju odluku”.
Malo je nedostajalo da vam se jedan san ostvari, da zaigrate za najbolju reprezentaciju Srbije, međutim morali ste da pomognete svojoj generaciji. Kako ste se osećali u tom trenutku, umesto u A završili ste u omladinskoj selekciji?
“Kad je stigao poziv od selektora Stojkovića bio sam presrećan. To je san koji sam sanjao. Jedva sam čekao da se pojavim u Pazovi i upoznam se sa svima. Ipak, moramo sam da pomognem svojoj generaciji. Nisam bio razočaran. Pre svega sam Srbin i želim da pomognem svakoj našoj reprezentaciji. Drago mi je što smo uspeli da se plasiramo u taj drugi krug kvalifikacija”.
Da li očekujete poziv u martu od selektora Stojkovića?
“Igramo baraž sa Austrijom, naravno da bih voleo da sam na spisku, na meni je samo da radim. Prepoznaće to selektor i zvaće me ako budem potreban. Imam svoj cilj u životu. Sve će to doći na svoje jednog dana”.
Čiju karijeru biste voleli da imate?
“Voleo bih karijeru Lautara Martineza. Imam neke karakteristike kao on. Svestan sam da moram još da radim da bih došao na taj nivo. Od srpskih napadača, Mitrović mi je idol, ako mu date bar malo prostora u šesnaestercu, on će to iskoristiti”.
Svakom napadaču važno je da ima i dobrog saigrača koji ga “hrani loptama”, čije bi to bile idealne za vas?
“Jamalove. Uz njega bih bio još bolji golgeter. Igrali smo na Evropskom prvenstvu prošle godine, tada smo remizirali sa Španijom. Odličan igrač, pravio je veliku razliku. Trenutno najbolji mladi igrač u Evropi”.
Spomenuo vas je, kaže da žali što niste Španac, jer biste “harali” Evropom?
“Posle te utakmice sa Španijom na EP malo smo razgovarali posle utakmice. Drago mi je što sam imao priliku da igram protiv njega”.
Vratimo se Čukaričkom, ove jeseni igrate toplo-hladno zbog čega?
“Ove jeseni nismo mogli da nađemo zajednički “jezik”. Došao je i novi trener. Atmosfera u svlačionici je odlična, ali primamo naivne golove. To nas je i koštalo nekih poraza na domaćem terenu. Ni ostali klubovi, iskreno ne igraju ništa specijalno. Na proleće možemo da dođemo boljih rezultata, verujemo da ćem ponovo u Evropu”.
Pored vas u timu su još dvojica sjajnih napadača Milan Pavkov i Slobodan Tedić, kakva je saradnja sa njima?
“Pavkov je fantastičan, mada nas trojica nismo isti tip napadača. Mogu mnogo toga da naučim od Milana počev od duel igre, skoka. U šesnaest metara kad mu date malo prostora to je to. Videlo se na svakoj našoj utakmici da mu malo treba. Uvek se nešto desi kad on uđe u igru. Odlična napadač. Baš kao i Slobodan Tedić”.
Gde ćete biti u 2025. godini, na kojoj strani Brda?
“Prijaju pozivi i to je sve, ali ne razmišljam o tome. Želim da budem zdrav da praznike provedem sa porodicom, nisam dugo bio kod kuće. Daću od sve od sebe da svima bude dobro. Videćemo”, ostao je na kraju zagonetan Mihajlo Cvetković.