Poraz Srbije od Holandije rezultatom 1:2 u Ajndhovenu sam po sebi ne predstavlja katastrofu. Naprotiv, bilo je delova utakmice u kojima je srpska reprezentacija pokazala da može da parira i ekipama najvišeg evropskog nivoa. Međutim, još jednom je izostalo ono najvažnije – konkretan rezultat.
Srbija je pokazala karakter, imala svoje prilike i uspela da ugrozi protivnika, ali je ponovo ostao osećaj da je moglo da bude više. Upravo ta razlika između onoga što reprezentacija pokaže na terenu i onoga što na kraju odnese sa utakmice predstavlja jedan od najvećih problema.
U Ajndhovenu se to možda najbolje videlo. Srbija je umela da prepozna trenutke u kojima Holandija nije delovala sigurno, ali nije uspela da ih dovoljno dobro iskoristi. Kada se ukaže prilika protiv ekipe tog nivoa, ona mora da bude iskorišćena. Isto važi i za situacije kada se dođe do prednosti – tada je potrebno znati kako sačuvati rezultat i privesti utakmicu kraju.
Upravo zbog toga Liga nacija za Srbiju ne bi smela da bude samo još jedno takmičenje koje će se brzo zaboraviti. Ove utakmice treba da posluže kao ozbiljna lekcija i pokazatelj šta reprezentaciji nedostaje da bi napravila iskorak.
Srbija ima igrače koji mogu da naprave razliku, ima potencijal i pokazala je da može da bude nezgodan protivnik i za najbolje selekcije. Ipak, ono što joj trenutno nedostaje jeste veća doza odlučnosti i nemilosrdnosti u ključnim trenucima.
Ipak, u svemu tome postoji i razlog za optimizam. Debitant Stefan Gudelj dobio je priliku da oseti kako izgleda igrati na najvišem nivou, dok je Mihajlo Cvetković svojim golom pokazao da Srbija može da računa i na novu generaciju igrača. Upravo bi takvi nastupi mogli da budu važni za budućnost reprezentacije.
Liga nacija je, između ostalog, i takmičenje kontinuiteta. Četiri utakmice dovoljne su da pokažu gde se reprezentacija trenutno nalazi i koliko je udaljena od nivoa kojem želi da pripada. Jedan dobar meč može da bude ohrabrenje, ali tek niz kvalitetnih rezultata predstavlja pravi dokaz napretka.
A bilans Srbije posle četiri kola je surov. Zabeležena su četiri poraza – od Grčke u Beogradu, Holandije dva puta i Nemačke u Minhenu. Srbija je ostala bez bodova, dok su Holandija i Grčka na vrhu grupe sa po osam bodova, a Nemačka ima pet.
Zato se iz ovog ciklusa ne sme izvući samo zaključak da Srbija može da igra protiv Holandije, Nemačke ili Grčke. To više nije dovoljno. Potrebno je napraviti sledeći korak – od ekipe koja može da bude ravnopravna do reprezentacije koja zna kako da takve utakmice dobije.
Neće se to dogoditi preko noći, niti će jedna utakmica rešiti probleme koji postoje duže vreme. Ali upravo iz ovakvih poraza mora da se izvuče nešto korisno. Kada se sledeći put pojavi prilika za veliki rezultat, Srbija mora da bude spremna da je iskoristi.
Jer fudbal na kraju ne pamti koliko je neko bio blizu. Pamti pobednike, osvojene bodove i ekipe koje su umele da svoje greške pretvore u iskustvo.
Srbija zato iz ove Lige nacija mora da nauči mnogo više od toga kako da se suprotstavi Holandiji. Mora da nauči kako da u velikim utakmicama prepozna pravi trenutak, iskoristi ga i sačuva ono što je osvojila. Tek tada će priča o potencijalu prerasti u priču o rezultatima.