Partizan je ove sezone uspeo da napravi nešto što se u Humskoj teško pamti – da izgleda kao ozbiljna evropska ekipa, a da istovremeno u domaćem prvenstvu bude u zoni u kojoj se više priča o opstanku nego o borbi za vrh.
Crno-beli se trenutno nalaze na 13. mestu Superlige Srbije, odmah iznad Zemuna, što je pozicija koja potpuno odudara od onoga što su pokazali u evropskim utakmicama.
Paradoks je još veći kada se uzme u obzir da je Partizan u pojedinim evropskim duelima pokazao fudbal koji je teško povezati sa izdanjima koja je pružao samo nekoliko dana kasnije na domaćim terenima.
Kako je moguće da isti Partizan izgleda toliko različito?
Finansijski problemi, kratko vreme za sklapanje ekipe i veliki broj promena tokom leta svakako predstavljaju opravdanje za određene slabosti.
Tim je praktično formiran u hodu, pojedinci su pristizali kada je sezona već počela, a Saša Ilić nije dobio idealne uslove da od prvog dana napravi potpuno uigranu ekipu.
Ali čak i kada se sve to uzme u obzir, teško je pronaći logično objašnjenje za toliku razliku u pristupu.
Partizan je u Evropi umeo da bude agresivan, organizovan i koncentrisan. Protiv Una Štarsena i Tobola uspevao je da kontroliše utakmice, dok je protiv Hetafea, ekipe koja je trenutno u gornjoj polovini španske elite, pokazao da može ravnopravno da se nosi sa ozbiljnim protivnikom.
U nekim segmentima crno-beli su čak delovali kao ekipa koja je sposobna da napravi dodatni iskorak.
A onda bi usledio povratak u Superligu i potpuno druga slika.
Pet poraza u osam utakmica dovoljno govori
Partizan je u prvih osam prvenstvenih kola doživeo čak pet poraza.
Takav učinak nije samo loš rezultat, već ozbiljan signal da nešto sistemski ne funkcioniše.
Jer nije problem kada ekipa izgubi utakmicu. U sportu su porazi neminovni. Problem nastaje kada se iz meča u meč ponavljaju isti obrasci – pad koncentracije, nedostatak discipline, individualne greške, sebičnost u pojedinim situacijama i ogromna razlika u intenzitetu između dva poluvremena.
Saša Ilić je i sam ukazivao na probleme unutar ekipe, uključujući i disciplinu pojedinaca.
Upravo je to nešto što će morati da se rešava, jer Partizan ne može da bude ekipa koja zavisi od toga da li će tog dana igrati evropsku ili domaću utakmicu.
Demba Sek najbolji primer ogromne razlike
Možda je najbolja ilustracija ovog problema Demba Sek.
Fudbaler koji je u evropskim utakmicama umeo da bude igrač koji pravi razliku, da napada prostor i donosi energiju, u pojedinim superligaškim mečevima izgledao je gotovo neprepoznatljivo.
Kako jedan isti igrač može da napravi toliku razliku u razmaku od nekoliko dana?
Odgovor nije jednostavan.
Moguće je da postoji problem u motivaciji, možda je intenzitet utakmica drugačiji, možda ekipa nema dovoljno energije da u kontinuitetu odigra više mečeva na visokom nivou, a moguće je i da domaći protivnici drugačije postavljaju igru protiv crno-belih.
Ali upravo je to zadatak stručnog štaba – da pronađe odgovor.
Partizan mora da pronađe način da prenese ono što pokazuje u Evropi i na superligaške terene.
Derbi pokazao da Partizan može da bude konkurentan
Posebno je zanimljivo što je Partizan u večitom derbiju na Marakani uspeo da bude potpuno ravnopravan Crvenoj zvezdi.
Crno-beli su u tom susretu pokazali da imaju kvalitet da se suprotstave najvećem rivalu. U klubu su smatrali da su pojedini detalji, uključujući i određene sudijske odluke, uticali na konačan ishod.
A onda je samo nekoliko dana kasnije usledio duel sa Vojvodinom.
Prvo poluvreme protiv Novosađana bilo je potpuno suprotno od onoga što su crno-beli prikazali u derbiju. Nedostajali su energija, koncentracija i timska igra, bilo je previše individualnih pokušaja, a utisak je bio da pojedinci utakmicu ne shvataju na način na koji bi morali.
Promena u nastavku nije bila dovoljna.
Partizan je tada pokazao da problem nije isključivo u kvalitetu igrača. Kada bi se gledao samo potencijal, ovaj tim definitivno ne bi smeo da se nalazi u blizini borbe za opstanak.
Reprezentativna pauza stiže u pravom trenutku
Zbog toga bi reprezentativna pauza mogla da bude veoma važna za crno-bele.
Ilić i njegovi saradnici imaju dovoljno materijala za ozbiljnu analizu. Potrebno je utvrditi zbog čega ekipa u jednom trenutku može da igra na nivou koji je dovoljan za evropske utakmice, a već u sledećem izgleda potpuno drugačije.
Neophodno je pronaći i odgovore na pitanja vezana za disciplinu, koncentraciju i odnos prema utakmici.
Partizanu ne treba savršen fudbal u svakom kolu. To nije realno.
Potrebno je, međutim, da standard igre bude prepoznatljiv bez obzira na protivnika.
Partizan ne deluje kao tim za borbu za opstanak, ali tabela upozorava
Bez obzira na katastrofalan položaj na tabeli, teško je zamisliti da će se Partizan do kraja sezone zaista boriti za opstanak.
Kvalitet igračkog kadra, iskustvo trenera i ono što su crno-beli pokazali u Evropi jednostavno ne odgovaraju takvom scenariju.
Ali to ne znači da u Humskoj mogu da ignorišu trenutnu situaciju.
Tabela ne laže, a pet poraza u osam utakmica nije slučajnost koju treba samo precrtati.
Navijači su podržali upravu, trenera i igrače i posle turbulentnog perioda i ponuđenih ostavki. Uživali su u evropskim pobedama i partijama koje su davale razlog za optimizam.
Sada je na svima u klubu da objasne zašto se taj Partizan ne pojavljuje dovoljno često u Superligi.
Ovakva disproporcija više ne sme da se ponavlja
Pobede i porazi su normalan deo fudbala. Nije problem izgubiti utakmicu, pa čak ni nekoliko njih.
Problem je kada ekipa nema kontinuitet i kada se njen identitet menja iz utakmice u utakmicu.
Partizan trenutno izgleda kao jedna ekipa u Evropi, a potpuno druga u domaćem prvenstvu.
Upravo taj paradoks mora da bude najveći zadatak Saše Ilića i njegovog stručnog štaba.
Jer ako crno-beli uspeju da evropsku energiju, disciplinu i organizaciju prenesu na Superligu, vrlo brzo će se pomeriti sa dna tabele.
Ako se, međutim, nastavi ista praksa, Partizan će i dalje ostati jedna od najvećih enigmi srpskog fudbala – ekipa koja ume da bude konkurentna ozbiljnom španskom klubu, a potom da izgleda potpuno nemoćno protiv domaćeg rivala.
Takvu disproporciju u Humskoj moraju što pre da prekinu.