Aktuelni selektor Kine i legenda srpske košarke Aleksandar Đorđević dao je opširan intervju za španski Jot Down.
Nekadašnji selektor Srbije i biši reprezentativac govorio je između ostalog o igračim danima, pravio je paralelu sa ondašnjom i današnjom košarkom, a pričao je i o tome kako je odlučio da se pusti u trenerske vode.
„Poziv iz Kine sam razmatrao sa porodicom i shvatio ga kao veliki profesionalni i lični izazov. Bila je to velika promena. Razgovarao sam sa mnogim trenerima o tome šta me čeka, takođe i sa Jao Mingom. Veliko je zadovoljstvo što su Kinezi mene izabrali za selektora. Kasno sam se opredelio za trenerski poziv. Uvek, a posebno poslednjih igračkih godina, govorio sam da ne želim da budem trener. Bio sam ubeđen da neću uploviti u trenerske vode, otišao sam van košarke i posvetio se drugim stvarima. Uživao sam u porodici, gledao ćerke kako rastu… Kada sam igrao poslednju sezonu u Skavoliniji rekao sam treneru: ‘Nikada neću biti trener. Dovoljno sam u košarci, ne mogu više, na šta mi je on odgovorio da je to nemoguće i da je u meni već virus koji će me uvek vraćati“, rekao je Đorđević za Jot Down.
„Želeo sam da izađem, ali čim sam završio igračku karijeru u Milanu dobio sam ponudu da postanem trener. Odlučili su se na promene i želeli su da pokušaju sa mnom. Bio sam u tom trenutku samo bivši igrač koji je znao mnogo o košarci, ali ne i sve što treba da zna da bi bio trener. Nedostajalo mi je iskustvo. Kao što sam već rekao, otišao sam tražeći druge stvari, ali košarka je nešto što ostaje u meni. Postoji ta strast, taj virus koji te uvek vraća unutra“.
Pričao je Đorđević o mnogim detaljima iz svog života, a posebno se osvrnuo 1989. godinu kada je tadašnji selektor Dušan Duda Ivković izostavio sa spiska EP.
„Veoma sam loše to podneo. Otišao sam na odsluženje vojnog roka godinu dana jer je tada bio obavezan. Usledilo je Svetsko prvenstvo, a ja nisam igrao godinu dana. Evropsko prvenstvo u Zagrebu dve godine ranije obeležio je Dražen Petrović koji je dominirao. Desila se svima poznata epizoda o kojoj ne želim da pričam. Godinama kasnije, kao trener, počeo sam da shvatam razloge zašto Ivković nije želeo da uzme igrača koji je bio ofanzivno dobar, plejmejkera koji traži loptu, kao što je bio moj slučaj. Nije hteo da sastavlja Dražena Petrovića i mene jer bi nam bile potrebne dve lopte. Dražen je bio najbolji, tako da je bilo pošteno da se snaga tima gradi dodavanjem, defanzivno, uz igrače koji bi se bolje uklopili sa Draženom, a to su bili Jure Zdovc i Zoran Radović koji su igrali to Evropsko prvenstvo na izuzetan način. Mislim da smo pobedili svakog protivnika sa više od 20 razlike“, rekao je Đorđević.