Novi predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović bio je gost emisije N1 Studio live na N1 televiziji.
Nebojša Čović govorio je o aktuelnim košarkaškim temama, planovima novog rukovodstva Saveza i prioritetima.
„Dosta je 13 godina u Zvezdi. Mislim da smo napravili dobre rezultate, Zvezda je stabilan evroligaš, 25 trofeja za taj period“, rekao je Čović.
„Vi ste to možda zaboravili, ja sam iz košarkaškog saveza otišao po političkoj odluci 1997. Ja tada kao gradonačelnik Beograda nisam hteo da prihvatim izbornu krađu. Mi smo tada, kao savez Jugoslavije, bili prvi savez koji je imao svoju kuću, uspeli smo da probijemo sankcije. To je motiv, nedovršen posao“.
Spekuliše se da je to bio dogovor, da neko drugi preuzme Zvezdu, a vi da odete u Savez?
Preporučujemo:
„Nikakav dogovor nije bio niti išta zakulisno iza toga stoji. To je bila moja odluka. Neko će drugi da vodi Zvezdu, ne može i jedno i drugo. Nema veze, ne treba da se upuštamo u te kalkulacije koje su nerealne i da stalno iza svega tražimo neko zlo. Ovo je čista forma“.
Je li vas politika vratila u Savez, ako kažete da vas je oterala?
„Tanja, neprekidno insistirate da se vratimo u politku, a ja sam ovde da pričamo o sportu. Nemam problem da dođem na N1 i da pričamo o politici i raznim temama“. odgovorio je
„SPS je tada izlobirao ljude u Skupštini da izglasaju moj odlazak. Tačnije u upravnom odboru. Milo Đukanović je sa svojih šest delegata bio suzdržan, a ovih osam je obavilo svoj posao i ja sam otišao. Sada se politika nije mešala. Možda bi mogla da se meša da ja nemam odgovrajuće reference da obavljam taj posao. Ja sam u košarci od svoje 11. godine“.
„Košarkaški savez ima određene rezultate, ali ono što ne sme da se zaboravi je da je preskočen jedan olimpijski ciklus. U organizacionom smislu ima mnogo stvari koje su zapuštene i koje su pokrivane medaljama. Rekao sam 4+1, četiri su muške, ali i ženska reprezentacija je tu. U omladinskim selekcijama se pojavimo sa vremena na vreme. Tu su i finansijski problemi. Organizaciono ćemo stvari da rešavamo, potrebno nam je više trenera, struku ćemo stavljati u prvi plan. Videćemo. Od 1. oktobra je prošlo nešto manje od dve nedelje. Trudićemo se da organizacija bude efikasna. Tu su i ambicije naroda, očekivanja su velika“.
„Ambicija je velika, prvo da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji“.
A selektor?
„Mislim da ćemo do kraja ove nedelje, najkasnije do kraja meseca imati selektora. Da li će to biti stari selektor, naše su nade i ideje da Kari ostane. Imali smo nekoliko sastanaka. I nastavićemo da razgovaramo. Mislim da Kari to može. Moramo organizaciono stvari da postavimo drugačije, da uz njega bude nekoliko mlađih trenera, da uče od njega i da mu pomažu“.
„Dugo se razgovara zato što Kari ima 75 godina, ima druge prioritete. Ja da sam mogao, pregovarao bih sa njim tri meseca pred Olimpijske igre. Ali nisam mogao“.
„On jeste rekao – novi predsednik, novi selektor. Ali i on ako bude selektor, biće novi selektor. On je završio jedan veoma uspešan period. On i ja se znamo veoma dugo, sarađujemo, sarađivali smo i sada u ovom njegovom mandatu. Možda nismo uvek mogli da damo sve igrače, ali mislim da smo sarađivali konstruktivno“.
„Ja moram da imam drugo rešenje za ne daj bože, uvek imam drugo rešenje, ali sada ne mogu i neću da ga kažem. Meni je prioritet broj jedan Svetislav Pešić“.
„Ako na kraju Kari kaže da neće, rešićemo. Sve ćemo stići skoro na vreme. Rezultat neće trpeti. Nama je potrebna jedna do dve pobede i mi smo se kvalifikovali“.
Ako ne bude na kraju Pešić, kako bi imenovanje novog selektora uticalo na tim?
„To vam je sport. U sportu su promene uvek moguće. Ali, rizikom tih promena uvek se mora voditi računa da se ne ugrozi hemija. Drugi je problem kakav tim možete da imate u kvalifikacijama. Ne možete da imate NBA igrače, retko možete da imate sve igrače iz Evrolige, ne samo iz Zvezde i Partizana. Videćemo ko će moći da se odazove. Imamo još jednu specifičnost – dan pred okupljanje imamo evroligaški košarkaški derbi pa ćemo videti ko će i kako moći da se odazove. Ići ću na taj derbi. Išao bih i da nije Zvezda domaćin ako me neko pozove. Je l’ da da je neprijatno da gledate derbi a da vas neko vređa. Da sedite pored nekoga ko je to vređanje, odvratno, sekstističko, naručio“.
„Meni su Zvezda i Partizan potpuno jednaki. Prepustimo se vremenu. Imaće i jednak trentman kada su u pitanju poštovanja svih pravila Saveza i države koja mnogo novca ulaže. I da uvažite domaću ligu i domaći kup“.
„Sa ljudima iz Partizana ću razgovarati prvom prilikom. Pa ja sa vama mogu da razgovaram samo ako vi to želite. Naročito ako se uzmu prvobitne izjave. Šta očekujete? Da ih komentarišem. Vreme će da pokaže kako ću razgovarati. Pročitali ste sada tu izjavu, da li je to u duhu dijaloga. Što se vi niste kandidovali, ili dotični gospodin. Mi treba konstruktivno pričamo, ne mrziteljski. Ljudi se od mržnje razbole i onda postaje veoma ružno“.
„Pa znam ja da ću morati da radim sa ljudima iz Partizana. Ja sam dovoljno iskusan i legitimno obrazovan da to mogu da radim. Vidite da sam od 33 ljudi bez lobiranja dobio da glasaju za mene. Za mene niko nije glasao protiv iako je bio predsednik Partizana. od 33 ljudi je bilo 30. Jedan listić je bio nevažeći, jedan je bio blanko. Svi ostali su bili za. Meni nije bitno, ali vi to potencirate“.
„Znam ja da vas isto muče saopštenja. Ali vi ste iskusan novinar. Znate da je saopštenje legitiman vid komunikacije u javnosti. Ja znam da od istinitih saopštenja neke boli glava. Kao što ih boli i od ovog razgovora. Loše ste brifovani za ovaj sastanak, vi niste sportski novinar“.
„Šta to znači da ja nisam sportski novinar“?
„Rekao sam vam da ste se dobro pripremili, ali nedovoljno“.
Kako biste reagovali da je predsednik neko iz Partizana?
„Pa kako sam reagovao, bio je neko iz Partizana ko je išao i na utakmice i na proslave. Ne znam šta želite. Ako ljudi žele da razgovaraju, onda ćemo razgovarati. Ali, ako nam se ljudi obraćaju preko RTV Crne Gore onda ćemo tako razgovarati. Šta je problem? Potpredsednik je trofejni igrač Partizana. Masa ljudi mi je čestitala. Nisu mi čestitala samo dvojica. Od kojih jedan nije ni partizanovac. Jednog ste čitali tu, drugog niste pomenuli. Ali, to su nebitne stvari. Košarka mora da napreduje. Kao neko ko je 50+ godina u košarci, ja to znam. Kroz sistem FMP smo napravili 45 reprezentativaca. Sve federacije međunardone su mi čestitale. A vi mi niste čestitali kad smo počeli ovu emisiju. Za opšte dobro bi bilo pristojno. Nego ste pitali kada ću da odem“.
„Znate šta će biti uspeh, ako napravimo deset mladih ljudi koji mogu da budu dobri funkcioneri. Obrazovani a ne samo bahato bogati“.
„Imaćemo vremena, u mandatu od četiri godine, da promenimo stvari. Sistem se izgubio, ali dođe medalja i to se pokrije. U klubovima mora da se radi, mi moramo da pomognemo. Ne mogu ni hale da se grade preko noći, ali moramo da radimo koliko možemo“.
Da li su prioritet države stadioni?
„Ima to smisla, fudbal je najmnogoljudniji. Iako je košarka najtrofejnija. Ako želite kroz fudbal da me uvučete u politiku, to nećemo. Vidite i koliko se novca pravi kroz fudbal, košarka je na drugom mestu po stepenu interesovanja. Uz puno uvažavanje vaterpola koji je tri puta zaredom osvajao medalje. To nijedan sport nije uspeo od kada smo Srbija“.