Veljko Paunović prihvatio je ponudu Saveza, nasledivši Dragana Stojkovića na kormilu seniorske reprezentacije, pa će bivšem treneru Ovijeda pripasti nezahvalan zadatak da povrati samopouzdanje ekipe.
Veljko Paunović: „Znam da postoji grupa momaka koji znaju kako se pobeđuje“!
U intrevjuu koji je dao za FSS, Paunović je razgovarao o njegovom povratku u nacionalni tim, izazovima koji ga čekaju u reprezentaciji, ali i o nepresušnoj veri koju ima u ovom poslu.
Srećan je što je posle dugo vremena u Sportskom centru u Staroj Pazovi.
„Od kraja 2015. godine, skoro deset godina nisam bio u Sportskom centru u Staroj Pazovi.
Osećam se prijatno kao i tada.
Mnogo lepih sećanja… malo sam uzbuđen.
Drago mi je što u Sportskom centru vidim ljude sa kojima sam i tada sarađivao, što su i dalje u Savezu i što imamo priliku da ponovo budemo deo zajedničke misije i novog zadatka“, rekao je Paunović na startu intervjua.
Koliko vam je bilo važno da u ovim okolnostima pokažete da patriotizam ima prednost nad svim drugim izazovima u karijeri?
„Prilika ne bira trenutak, ali se ova ukazala u momentu kada je ostalo upražnjeno mesto selektora.
Ja sam upravo završio jedan projekat i otvorila se mogućnost.
Nije bilo puno vremena, odluka je morala brzo da se donese.
Kockice su se poklopile.
Moja dužnost je bila da odgovorim na poziv što je brže moguće, da dođem u Beograd i stavim se na raspolaganje reprezentaciji.“
Kako ste doživeli poziv FSS – kao izazov, obavezu ili emotivnu dužnost?
„Sve to u nekoj određenoj meri.
Od malena sam privržen reprezentaciji.
Bio sam igrač, reprezentativac, ali nisam ostvario san da odigram onoliko utakmica za državni tim koliko sam želeo. Kao trener i selektor, taj osećaj se vraća.
Prevashodno zbog ovih momaka koji se nalaze na fotografiji iza nas – sa Novog Zelanda.
Možda je ovo i poslednja prilika da se ponovo nađemo na zajedničkom zadatku, kao pre deset godina.
Nisam smeo da je propustim.
U očima javnosti ovo je težak zadatak, ali znam da postoji grupa momaka koji znaju kako se pobeđuje i znaju kako da plovimo kroz ove nemirne vode.
To mi uliva sigurnost da ćemo napraviti zajedništvo i sve što je potrebno za uspeh. Idemo svim srcem.“
Poznati ste po tome da verujete u tim, čak i kada su okolnosti teške. Kako tu energiju prenosite na igrače?
„Polazim uvek od sebe.
Autentičnost, vera u sebe.
Kada verujete u ono što radite i u ljude koji vas okružuju, nema potrebe da tražite velike reči i izvor motivacije.
To postaje prirodno stanje sigurnosti i samopouzdanja koje se prenosi na celu ekipu.“
Kada se osvrnete na 2015. i svetsko zlato sa omladincima — šta iz tog iskustva možete da prenesete sada, na seniorski tim?
„Gotovo da ne prođe mesec, a da ne pogledam neki video sa Novog Zelanda. Uvek sam imao živu sliku da ćemo jednog dana ponovo sarađivati.
Nikada nisam zaboravio te momke, ni odakle smo krenuli.
Posle tog Svetskog prvenstva napravio sam jedan klip — naš put do trofeja.
Gledao sam ga često, i danas, kad ga se setim, uvek me obuzme isto uzbuđenje.
Raduje me što ću sarađivati i sa nekim momcima koji nisu deo te generacije, ali takođe poseduju šampionski potencijal.“
Prvi rival je Engleska, potom Letonija – dva potpuno različita izazova. Kako pristupate pripremi?
„Prva utakmica je uvek najvažnija.
Maksimalno smo fokusirani na Englesku reprezentaciju koja je već obezbedila plasman i dominirala tokom kvalifikacija.
Nisu primili nijedan gol, njihovi napadači nisu imali milosti. Biće to najteži mogući protivnik.
Ali u fudbalu je uvek 11 na 11.
Srce, vera i priprema često prave razliku.
Želimo da budemo hrabri, pametni, organizovani i da verujemo do kraja.“ izjavio je Paunović
OSTALE VESTI:https://sportske-vesti.rs/adelman-o-jokicu