Miloš Teodosić je ovog leta potpisao za Crvenu zvezdu i na taj način ispunio obećanje dato Delijama, kao i svoj navijački san. Nešto što je trebalo da bude svojevrsna oproštajna turneja, na kraju se pretvorilo u nešto sasvim drugačije.
Na početku sezone očekivalo se da Teodosić bude „role igrač“, mentor koji će savetima uticati na ostale i neko ko će u limitiranoj minutaži spektakularnim potezima izazivati erupciju na tribinama. Uzimajući u obzir njegove godine, probleme sa povredama i činjenicu da je kao prvi organizator igre predstavljen Šabaz Nejpir, veteranska sezona bila je sasvim logično očekivanje. Tako je i krenulo, Duško Ivanović je Tea koirstio kao veteranskog džokera, dok su svi čekali trenutak kada će Šabaz da se raspuca.
Međutim, kako je vreme prolazilo počeli su da se ređaju problemi unutar Crvene zvezde. Kako je uprava koren svih problema videla u treneru, tako je i usledila smena Duška Ivanovića, a na klupu šampiona Srbije je seo Janis Sferopulos. Bilo je i priča o eventualnom sukobu Ivanovića i Teodosića, ništa od toga nije potvrđeno, te sada kormilo preuzima čovek koji je godinama sarađivao sa srpskim plejmejkerom i koji veoma dobro poznaje njegove navike.
Pošto je rešen problem sa trenerom, tako su počele da se gomilaju nevolje sa Šabazom. Prvo lice Zveude u tom trenutku uopšte nije ispunjavao očekivanja sa početka sezone. Veoma slabe igre i evidentno nezalaganje, ispraćeno neprofesionalnim ponašanjem i dramama van terena preseilili su Nejpira nazad u Milano već krajem decembra.
Usledila je praznina na poziciji jedan, Jago ne može da preuzme ulogu nosioca, Topić je jedva zadužio opremu a već se povredio. Novo pojačanje na vidiku? Nema potrebe, Teo je tu.
Preporučujemo:
Teodosić je potpuno preuzeo lidersku ulogu, a minutaža bila daleko od veteranske. Nešto što je zamišljeno kao oproštajna turneja pretvorilo se u najzreliju i verovatno najkompletniju sezonu u karijeri Miloša Teodosića. Njegovo zalaganje na terenu, emocije na svakoj utakmici, kao i zasigurno neočekivano požrtvovanje u odbrani primer su svim mladim igračima kako treba da izgleda jedan lider.
Njegov uticaj je i više nego vidljiv, prirodno razumevanje sa Sferopulosom se sjajno pretočilo na teren, a Teodosić dirigentski upravlja Zvezdinom igrom. Činio je da drugi igrači izgledaju bolje, a spektakularni potezi nisu izostajali ni u jednom trenutku. Njegovo prisustvo se posebno osetilo na mečevima sa Partizanom, kako u ABA ligi i Evroligi, tako i u finalu Kupa Koraća, kada su njegovi potezi preokrenuli tok utakmice i doneli pobede, odnosno prvi trofej u sezoni.
Biviši kapiten reprezentacije Srbije je odigrao 25 mečeva u Evroligi, te u proseku ima skoro 11 poena i 6 asistencija, ali je njegov doprinos daleko veći od onoga što prikazuju brojevi. Crvena zvezda nije dobila ni jedan meč u Evroligi na kome nije igrao Teodosić. Kada je on van terena, igra Zvezde izgleda bezidejno, teško i nepovezano, dok sa druge strane njegovo prisustvo često donosi pravu rapsodiju na parketu.
Zvezda neće u plej-in Evrolige, ali se borba za šampiona ABA lige zakuvava, a od presudnog značaja za tim biće stanje i tonus Teodosića u ključnim trenucima.
Retko se dešava da igrač u trideset i osmoj godini preuzima lidersku ulogu na tom nivou. Ako se ne penzionišu do tada, uglavnom igraju na egzotičnim destinacijama, gde će kroz „laku ligu“ dočekati kraj karijere. Međutim, Teodosić je ove godine potpuno razbio mitove o godinama i još jednom pokazao zašto se duša srpske košarke u 21. veku zove Miloš Teodosić.