Poraz na zatvaranju jesenje polusezone od Metalca na svom stadionu u velikoj meri poremetio je planove prvoligašu iz Sremske Mitrovice. Umesto da se pobedom primaknu samom vrhu tabele, Radnički 1922 skliznuo je na sedmu poziciju i umanjio svoje šanse za istorijski podvig i plasman u Superligu.
Odmah po odlasku na zimsku pauzu, devetorica igrača dobila su “odrešene ruke” za promenu sredine. Okosnica tima je sačuvana i uz pojačanja koja se očekuju, ostaje nada da će u prolećnom delu sezone ekipa igrati bolje. Uglavnom, nema odustajanja od borbe za plasman u elitni rang.
Jedan od najstandardnijih i najboljih igrača tima, Vladimir Ilić, smatra da je moglo i moralo dosta bolje, ali ne gubi nadu pred nastavak trke.
„Nekako iz sezone u sezonu dešavaju nam se iste stvari. Lošije igramo u prvom delu prvenstva, a onda dosta bolje u drugom. Jesmo u plej-of zoni, ali ne i na poziciji kojom možemo da budemo zadovoljni. Međutim, razlika između drugoplasirane ekipe i onih iz sredine tabele je u svega nekoliko bodova. Liga je dosta izjednačena, sledi prelazni rok i tek treba da vidimo kako će ostali timovi izgledati u drugom delu prvenstva. Mislim da će pored kvaliteta na konačan poredak uticati i faktor sreće, koja nas je, bar po mom mišljenu, izdala u nekoliko navrata“ kaže kapiten Radničkog 1922.
Ilić je dete Sremske Mitrovice, mada je pre debija u Radničkom jedno vreme proveo u beogradskom Sinđeliću i Dinamu iz Vranja. Poslednje četiri godine brani boje kluba iz svog grada i odigrao je 104 utakmice.
Preporučujemo:
„Slobodno mogu da kažem da su klub i generalno svi segmenati njegovog funkcionisanja veoma napredovali. Imam osećaj da smo zajedno rasli i razvijali se, učili iz sezone u sezonu i bivali sve bolji. Uslove koje Radnički ima su jako dobri, klub definitivno ima potencijal i može da ima lepu budućnost“ zadovoljan je Ilić, ali posebno naglašava još jednu bitnu stvar:
„Ono što je jako bitno svim fudbalerima jeste da imaju finansijsku sigurnost, odnosno da su im plate redovne, jer svi mi živimo od toga. Do sada u Radničkom po tom pitanju nije bilo problema. Pored toga uslovi za trenažni proces su kortektni, infrastruktura na stadionu se konstantno unapređuje i grad je prelep za život“.
Nedavno je upisao jubilarni, 100. nastup u crvenom dresu. Mlad je igrač i za sada ne razmišlja da promeni sredinu.
„U vreme kada se fudbaleri kratak period zadržavaju u klubovima i vrlo često na svakih šest meseci traže novu sredinu, odigrati 100 utakmica u dresu kluba iz svog grada nije mala stvar. Za mene je to čast i privilegija. Neopisiv je osećao čuti kako ti ceo stadion aplaudira. Momenat kada mi je sportski direktor Dragan Despotović uručio dres sa brojem 100 pamtiću zauvek“ ponosno kaže Ilić, koji je kapitensku traku Radničkog nosio 70 puta.
Nema sumnje da i on, kao i ceo klub sa navijačima, sanjaju dan kada će se superligaški fudbal igrati u Sremskoj Mitrovici. Svima je još u svežem sećanju prošla sezona kada su u šesnaestini finala Kupa eliminisali Partizan, a potom u sledećoj rundi ispali od Crvene zvezde. Bile su to utakmice koje će se zauvek pamtiti u ovom gradu na Savi.
„Čast mi je što sam bio deo tima koji je ispisao zlatnim slovima jednu stranicu u istoriji kluba. Savladali smo u Kupu Partizan i to u utakmici koja je bila, kako se kaže, za srčani udar. Penal seriju mislim da niko od nas neće zaboraviti dok je živ. Imali smo priliku da odmerimo snagu i sa Zvezdom i to pred domaćim publikom, a na sve to igrali smo vrlo dobro u Prvoj ligi i ulazak u baraž nam je izmakao za dlaku. Ostao je žal za ulaskom u baraž za Superligu, ali ta sezona ostaje zapisana kao do sada najuspešnija za Radnički“ objašnjava Ilić.
Drugi deo prvenstva Prve lige Srbije startuje 24. februara, kada će fudbaleri Radničkog gostovati na Ubu ekipi Jedinstva. Do tada na sportskom sektoru uprave je da radi na pojačanjina, a prva se očekuju već u narednih desetak dana.
Zvezdi pobeda može da okrene sezonu, Partizanu da dodatno učvrsti visoke ambicije…!