Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veljko Paunović obratio se danas u prostorijama Fudbalskog saveza Beograda.
Veljko Panović: „Trenerski poziv je veoma kompleksna stvar iz više razloga“!
Polaznike seminara prethodno su dočekali domaćini, predsednik Nikola Lazetić i generalni sekretar Milorad Nikolić, a predsednik Lazetić obratio se prisutnima, poželevši dobrodošlicu svim gostima, a polaznicima uspešan rad i mnogo sreće u daljem usavršavanju.
„Hvala vam na tome što imam čast da budem ovde sa vama“,bile su prve reči Veljka Paunovića, koji je dobio veliki aplauz prisutnih trenera i nastavio:
„Želim sa vama da podelim svoje iskustvo i neka saznanja.
Ja sam vaš kolega, danas po prvi put kao selektor A reprezentacije imam priliku da pričam na jednom ovakvom skupu, sa i pred svojim kolegama.
Želim da znate da imam maksimalno poštovanje za sve što radite.
Između nas trenera ne postoji velika razlika, sem što nas klasifikuju po licencama.
Svi prolazimo kroz iste stvari, iste probleme, jednačine i nejednačine u fudbalskom smislu.
Svi ste već treneri, svi radite, ovde ste na obnovi licence.
Ja bih voleo u ovom svom novom projektu sa reprezentacijom Srbije da budem i vama na usluzi, otvoren sam maksimalno za saradnju i kad god budete želeli da posetite Fudbalski savez i Sportski centar, uz sve formalnosti koje moramo da ispoštujemo, vrata su vam uvek otvorena.
Veljko Panović: „Trenerski poziv je veoma kompleksna stvar iz više razloga“!
Uz sebe imate fudbalskog čoveka koji ceo život radi za nova saznanja, jer trenerski posao zahteva široko obrazovanje.
Trenerski poziv je veoma kompleksna stvar iz više razloga.
Praktično radimo u svim dimenzijama, kada ste trener u klubu, kao što mislim da ste većina vas, gde postoji čitava vertikala od možda prvog trenera ispred vas, uprave, vlasnika kluba, pa vertikala ispod vas gde su vaši saradnici, vaši igrači i tako dalje.
Imate bočne vetrove, imate medije, imate navijače, „mentore“ koji vam sugerišu neke stvari na neki način.
U svemu tome vi ste u centru, u toj oluji koja je oko vas, vi ste u samom oknu.
Razumem dakle sve kroz šta prolazite, tako da su ovakve interakcije jako dobre.
Jer na kraju krajeva koliko god svakodnevno radili mi se u toj oluji nekako zatvorimo, spustimo u naš tunel.
U našu podmornicu i onda radimo i ne vidimo šta se dešava oko nas.
