Kako se pravi vrhunski tim? Postoji nekoliko svetih pravila kao preduslova. Svakako, podrazumevaju se talenat, rad, red, disciplina, zajedništvo.
Ali, veličina takve ekipe je u tome da je ne čine isključivo najbolji sportisti, nego skup posebnih ličnosti, koje zajedno predstavljaju najuspešniju celinu. Potrebno je da svaka od tih jedinki ima neki „iks faktor“, pa da spomenuti nepisani propis važi za kompletan sastav.
Pravi primer je ženska košarkaška reprezentacija Srbije. Svaka od tih čudesnih devojaka tokom minule decenije imala je specifičnu i neponovljivu ulogu. A jedna od fantastičnih srpskih gracija pod obručima, Saša Čađo, sve vreme je nezaobilazan deo te sjajne družine.
Nevezano od toga da li na utakmici ima manju ili veću minitažu, ona je važan šraf te šampionske mašinerije. Igračica zadatka, meke i precizne ruke, kada je najteže i najpotrebnije. Veliki borac i dobri duh srpskog nacionalnog tima, dvostrukih šampionki Evrope i bronzanih na OI 2016 i na EP 2019. godine.
Nedavno je sa svojim klubom Polkovicama osvojila poljski Kup, a trenutno je u Beogradu na novom reprezentativnom zadatku, na kvalifikacionom turniru za SP, koje se u septembru održava u Australiji.
„Drago mi je da smo domaćini ovog važnog takmičenja. Naravno, cilj je da izborimo vizu za Svetsko prvenstvo u Australiji. Svi želimo da odemo na SP, to je jedino veliko takmičenje sa kojeg nemamo medalju. Verujem da ćemo sada na kvalifikacijama pred našom publikom da ispunimo cilj. U grupi smo sa Australijom, Brazilom i Južnom Korejom. Australija kao domaćin ima obezbeđeno učešće, a preostale selekcije iz grupe bore se za dva prva mesta što vode na SP“, započela je Saša Čađo.
Srpska reprezentacija ima prepoznatljiv kvalitet i visok rejting, izboren tokom minulih blistavih 10 godina. Osvojene su dve zlatne i jedna bronzana medalja na EP i bronza na OI. Međutim, selekcija Srbije sada ulazi u novu epohu bez dve perjanice, Sonje Vasić i Jelene Bruks, što Čađo ovako komentariše:
„Već smo igrale bez Sonje i Jelene u novembru u Hrvatskoj u kvalifikacijama za EP, ali je svakako, sada kod kuće neobično bez njih u timu. Nemamo još osećaj da su se oprostile, jer smo sa njima svakodnevno u kontaktu, bukvalno smo se minulih meseci svaki dan čule. Sve deluje kao da su i dalje tu, sa nama, a ipak, nisu… To je neminovno, polako dolazi do smene generacija. Mi, koje smo još tu trudićemo se da prenesemo na mlađe saigračice recept kako se osvajaju medalje. A formula uspeha je, ustvari, veliki rad i odricanje. Mlade reprezentativke će da nastave posle nas, nadam se da će i nastupajuće generacije sa uspehom nositi dres Srbije“.