Projekat profesionalne košarkaške lige Srbije o kome se dosta govori u javnosti, dobija sve više zagovornika.
Jedan od njih je i proslavljeni reprezentativac, a sada predsednik novosadske Vojvodine Željko Rebrača koji smatra da bi nikad veća ulaganja u srpsku klupsku košarku i buđenje košarkaških centara po unutrašnjosti trebalo prepoznati i taj pozitivan momentum iskoristiti za formiranje jakog domaćeg takmičenja koje bi doprinelo daljem razvoju od čega bi najviše koristi u budućnosti trebalo da ima reprezentacija Srbije.
„Prirodno je da Srbija ima svoju ligu u kojoj se takmiče svi njeni najbolji klubovi“, kaže Rebreča i dodaje:
„U kom okviru će to biti i na koji način će se realizovati, to je sad tehničko pitanje, ali smaram da je to neophodno za nas zato što je Srbija jedna od najprepoznatljivijih zemalja upravo po košraci u celom svetu. Klinci po Srbiji zaslužuju da vide naše najpopularnije klubove u malim sredinama. To će im biti motiv da treniraju da možda dosanjaju snove koje su ostvarili Jokić ili Bogdanović. Da se razumemo, neće svi oni postati vrhunski igrači, ali imaće dodatnu želju da rade, neki cilj, a to nam je potrebno“.
Godinama unazad pomalo zaboravljene košarkaške sredine ponovo se vraćaju na mapu Srbije, pre svega predanim radom, ulaganjima, ali i rezultatima. Uz tradicionalne košarkaške centre poput Novog Sada, Subotce i Vršca, pojavio se i jedan novi, a to je Sombor gde klub Džoker sa dosta uspeha vodi porodica najboljeg košarkaša sveta – Nikole Jokića:
Preporučujemo:
„Mi moramo da se vratimo bazi koja je postajala u staroj Jugoslaviji, kako bismo vratili košarku na vrhunski nivo. Posle jokića, Teodosića, Bogdanovića i sad mladog Topića koji pokazuje veliki potencijal, mi nemamo igrača vrhunskog kvaliteta. Zato moramo mnogo više da radimo u manjim sredinama. Neophodno je da na razne načine podržimo manje sredine da bi se to kroz naredne godine vratilo kroz reprezentaciju. U našim velikim klubovima kao što vidimo uglavnom igraju stranci i naši igrači tu nemaju prostora, a svi oni koju su ekstremnog kvaliteta su u NBA ili negde po Evropi. Zato je jako važno da se podrži sve to što radi Subotica, Sombor, Vršac, Novi Sad naravno, ali i klubovi poput Zlatibora, Metalca, Čačka….. Zbog toga je između ostalog bitno da imamo našu ligu“.
Ono što Rebrača vidi kao izuzetno pozitivan trend su i sve veća finansijska ulaganja u košarku, ali po njegovim rečima to se ne odnosi samo na Crvenu zvezdu i Partizan:
„I budžet Vojvodine je mnogo veći nego ranije. Isti je slučaj sa Spartakom u Subotici, sa Džokerom u Somboru i još nekim sredinama. Samim tim je evidentno i da je kvalitet u KLS znatno veći. Možda najbolji primer za to je naše poslednje pojačanje, Zoran Nikolić koga smo doveli iz Igokee. Nije bilo lako realizovati taj transfer, ali je on prepoznao sve ono što radimo“.
U prilog podizanja kvaliteta timova u KLS svedoče i rezultati naših klubova u regionalnoj ABA 2 ligi, s obzirom da Zlatibor, Spartak i Vojvodina trenutno zauzimaju prva tri mesta na tabeli:
„Ako me pitate da li je sada jača KLS ili ABA 2, moram da priznam da je KLS izazovnije i kvalitetnije takmičenje. Zato još jednom naglašavam da mi moramo da imamo našu ligu koja će podrzumevati da u njoj igraju Partizan i Crvena zvezda. Svi ovi klubovi koji su krenuli sa većim ulaganjima i koji se razvijaju i napreduju žele da ugoste Partizan i Crvenu zvezdu i da se sa njima takmiče i to je cela poenta“, konstatovao je Rebrača i potom naglasio:
„Naša deca i talentovani klinci moraju da imaju gde da igraju. Mi u Vojvodini se trudimo da uvek ubacimo nekog juniora, jer sam i ja tako igrački rastao i stasavao. Zato smatram da je KLS pravi put za to, jer ne znam koji drugi. Nivo lige je sada mnogo veći, nego što je bio prošle i znatno bolji nego što je bio pre dve godine. Treba da se nastavi dalje rad u tom pravcu i unapređuje ceo sistem, jer košarkaška Srbija to svakako zaslužuje“.
Vojvodina je lider na tabeli KLS, a veliki deo dugova je saniran.
„Dugovanja su bila zaista velika, i iznosilia su oko pola miliona evra, a mi smo za ovo vreme uspeli da vratimo čak 95 odsto, ali i da uz sve to formiramo respektabilan tim, što nije bilo nimalo lako. Oformljene su i mlađe selekcije sa pravim pristupom. Imali smo veliku pomoć Grada i za kratko vreme smo uspeli da pošaljemo novu sliku i proizvedemo vrlo pozitivnu energiju u i oko kluba što su i sponzori prepoznali na čemu sam im zahvalan. Novi Sad kao drugi grad po veličini u Srbiji i Novosađani zaslužuju Vojvodinu koja je ozbiljan košarkaški kolektiv, jer Novi Sad voli košarku. Dugujemo veliku zahvalnost državi koja nam je dala vetar u leđa i sada sa mnogo optimizma gledamo u budućnost.“
O motivima da se kroz rad u Vojvodini u značajnijoj meri vrati u srpsku košarku, Rebrača kaže:
„Želeo sam to da moje iskustvo i znanje mogu negde da sporovedem u pravom smilsu te reči. Zadnje tri godine radio sam kroz moju akademiju, ali sam shvatio da sam sada u godinama u kojima mogu još više doprinesem. Video sam da je Vojvodina dobra i pozitivna priča i da u svemu tome mogu sebe maksimalno da dam. To sam i uradio. Takođe, tim ljudi koji koji je oko mene ima neverovatnu energiju i sve to veoma dobro funkcioniše. Za mene lično, sve ovo je veliki izazov, nisam bio na ovoj funkciji ranije i moj motiv isti kao devedesetih godina kada sam igrao za reprezentaciju. Želja mi je da sa mojim saradnicima podignemo Vojvodinu na najviši mogući nivo“, zaključio je Rebrača.