Miroslav Raduljica je u razgovoru za Sport Klub, samo nekoliko dana nakon dolaska u novi klub, govorio o promeni u karijeri, ali i o Crvenoj zvezdi i reprezentaciji.
Rekao je Raduljica da mu je mnogo pomoglo što je pre promene kluba proveo mesec dana na pripremama sa Crvenom zvezdom i Duškom Ivanovićem jer mu je to omogućilo da bude u dobroj bazičnoj formi, sada je, kaže, samo potrebno da uđe u formu za mečeve.
„Zanimljiva sezona u smislu, pričamo o meni, a dotaći ću se i kluba. Nezasluženo mislim da nisam dobio šansu i u priči sa trenerom došli smo do zaključka da je možda ranije trebalo da mi kaže ako me nije video u timu i da probam da se ja nađem negde drugde. Samo mi je žao što nisam dobio priliku jer mislim da sam mogao jako dobro da je iskoristim i da uopšte nisam bio za bacanje. Ali dobro, trenerova filosofija. I ja sam je jako poštovao. On ima prema svima očinsku figuru i kao trener i kao osoba i tu nema puno diskusije, njegova se reč i odluka poštuje. Ja sam radio šta je bilo do mene, i više nego što je bilo do mene, bar u ovim godinama, a mislim da nisam dobio neki zasluženi rispekt, bar na osnovu i nekih starih zasluga, ako ćemo i o tome da pričamo. Ali, nema veze. Nije mi žao što sam bio nego samo što pred navijačima nisam uspeo da pokažem više od onoga što sam pokazao u onih par utakmica. Sve je to tako ispalo da sam presedeo celu sezonu, a nisam bio za bacanje i onda je ta priča bila da sam ja tu došao da završim karijeru što mi uopšte nije bio cilj – niti da ta priča krene niti je bio moj cilj da završim karijeru, pogotovo ne na taj način. Jako je glupo da neko ko je uvek igrao na vrhunskom nivou i u vrhunskim klubovima završi sedeći na klupu zato što mu neko nije dao šansu, zar ne“, rekao je Raduljica na pitanje o sezoni provedenoj u Crvenoj zvezdi.
Raduljica je govorio i o nedavno završenom Svetskom prvenstvu u košarci na kome je reprezetnacija Srbije osvojila srebrnu medalju:
„Iskreno, ja slabo i gledam košarku kad je ne igram i onda nisam baš pomno pratio od priprema, ali naravno kad je počelo prvenstvo, znam te momke, oni su i odrasli uz nas, da kažem da je to ta novija generacija koja dolazi, a drago mi je zbog njih, navijao sam svim srcem za njih. Stvarno ne mogu da kažem da sam imao bilo kakva očekivanja, naravno da bih voleo da su osvojili. Ali sam se šalio da je dobro što nisu osvojili, onda ćemo ostati mi jedini koji nismo osvojili zlato. Šalim se naravno. Baš smo to finale ispratili društvo i ja veoma emotivno i žao mi je što nekako i mi kao igrači i oni, što ne možemo da shvatimo to da kad se izgubi finale da je to uspeh, zato što stvarno jeste i to je neverovatan uspeh biti drugi na svetu, opet da pominjemo sve uslove u kojima naša reprezentacija i klubovi rade i borave to ne da je uspeh nego je van svakih merila i očekivanja. Nekada mi je žao što mi ne znamo da se poradujemo i tom srebru i tom petom mestu i tom ne znam kom drugom mestu zato što su malo i naši navijači razmaženi. Mi smo krivi, pričali smo to sto puta, zato što donesemo neke rezultate i ljudi očekuju da to uvek bude na tom nivou, a milion i jedan faktor je da se uopšte dođe bilo kog mesta, do prvenstva, a tek onda da osvojiš neku medalju i ostvariš neki uspeh. Mnogo mi je drago zbog tih momaka, mnogo mi je drago što se dobro druže, to je meni uvek bilo najbitnije, bitnije od svake medalje. To sam ponavljao više puta i ponavljaću do kraja života jer medalje i ne znam gde su mi, ali znam ko mi je bio cimer i sa kime sam trenirao i sa kim si došao do uspeha“, poručio je Raduljica.
