Obradović s uspehom radi u Kneževini, a u razgovoru dotakao se aktuelne situacije u timu, ali je govorio i o mnogim izazovima koje nosi trenerski posao na viskom nivou.
Kako je živeti i raditi u Monte Karlu?
„Prvo, uvek se rado odazivam Sport klubu. Život je kao i na svakom drugom mestu. Ovaj posao zahteva potpunu posvećenost, čak ni ne primetiš stvari poput lepog vremena ili staja celog ovog regiona. Glavni fokus ti je da svakog dana budeš najbolji što možeš. Uslovi za mene i moju familiju su idealni, u kombinaciji sa pritiskom sa kojim se nosi svaki trener. Mislim da je ovo dobra sredina za rad“, kaže Darko Plavšić.
Koliki je pritisak kada se radi u Monaku? Ulaganja su velika, ali tradicija nije toliko bogata…
„Očekivanja jesu velika i treba se nositi sa njima. Ako ne očekuju mnogo od tebe, onda to znači da manje vrediš. Imamo punu pažnju, to je neophodno za velike stvari. Nema ovde publike kao što je Zvezdina ili Partizanova, iako ponekad imamo tog ‘šestog igrača’. A ponekad ga i nemamo. Svi smo svesni da ne treba da se traži previše od nas jer sami sebi postavljamo visoke ciljeve. U poslednjih mesec ili mesec i po dana smo se dobro nosili. Uspeli smo da pobedimo nekoliko jakih rivala direktno na njihovom terenu. U tome se oslikava karakter igre ove ekipe“, objašnjava trener Monaka.
Kolika je popularnost košarke u Monaku, naročito u poređenju sa fudbalom?
„Ponekad deluje da imamo više igrača nego fudbalski klub. Usled rezultata i naše igre diglo se čitavo interesovanje, ne samo kod nas, već i u celoj Francuskoj. To se primećuje kada gostujemo po Francuskoj. Znam podatak da je utakmicu protiv Burga, koju smo igrali bez glavnih igrača, na nekom sajtu pratilo 300 hiljada ljudi. Drago mi je da sam deo toga“, rekao je nekadašnji reprezentativac Srbije.
Saša Obradović je poznat kao veliki radnik i tokom igračkih i trenerskih dana. Da li mu nekad zasmeta da se igrači stavljaju u prvi plan, a da se ne daje toliko značaj onome što se radi na klupi?
„Rekao bih da me potcenjuju čitavog života. Lično mene. To mi je uvek davalo snagu. Tako je bilo i kad sam bio igrač. Mislim da sam zasluživao veću pažnju i interesovanje i tada. Imao sam ga, ali kroz neke povrede i omalovažavanja se to dešavalo. Iz svega sam izlazio jači, uvek sam učio iz svega, to mi je i bila prava snaga. Ljudi u ovom poslu, naročito treneri, ne treba da budu sujetni na taj način. To sve mora da se skloni na stranu kako bi se izvukao maksimum iz igrača. Nije lako trenirati igrače sa velikim renomeom i rejtingom. Trenirao sam ekipe u raznim takmičenjima, na svim nivoima, a ovo je sigurno najzahtevniji posao. Mislim da je komunikacija sa igračima glavni razlog za uspeh trenera. Uvek treba da nađeš način – nije uvek isto. Ne može uvek da bude samo disciplina i samo stara škola, mora da bude kombinacija. Ako uskladiš sve, onda možaš da sanjaš velike snove.“
Koliko je Obradović morao da prilagodi poslovne i životne stavove da bi se prilagodio igračima?
„Sigurno sam promenio životne stavove. Sada još više vodim računa o sebi jer sam svestan šta sve ovaj posao nosi – i psihički i fizički i zdravstveno. Razumem kako treba da skupljam energiju i da je upotrebim na stvari koje su najvažnije. Ranije sam rasipao energiju na razne stvari, a sada sam uspeo – ne skroz – da uskladim emocije sa kadrom koji imam. To je glavni ispit za inteligenciju – baviti se igračem na jedan način, a ne narušavati interes grupe.“
Naredna utakmica je protiv Zvezde, da li to donosi dodatni motiv Obradoviću, igračkoj legendi crveno-belih i nekadašnjem treneru kluba sa Malog Kalemegdana?
„Vidim to kao i svaki drugi meč. Činjenica da Zvezdi nedostaju neki igrači su više minus za nas nego za njih, uz svako poštovanje. Teodosić je igrač koji menja sve i pravi razliku tokom cele karijere, ali mentalni status u smisli da su već preboleli Evropu u ovom trenutku može da bude opasan po nas. Glavni cilj nam je da budemo među najbolja četiri tima na kraju sezone“, zaključio je Saša Obradović.