Sport klubova vest o mogućem povlačenju nekadašnjeg reprezentativaca iz Skupštine Fudbalskog saveza Srbije zasenila je i utakmice osmine finala Prvenstva Evrope.
Otkud najednom radikalna odluka Nemanje Vidića da se povuče iz najvišeg tela srpske fudbalske vertikale?
„Odluku o ostavci na članstvo u Skupštini Fudbalskog saveza Srbije nisam doneo tokom Prvenstva Evrope u Nemačkoj, niti ima bilo kakve veze sa reprezentacijom. Definisao sam je znatno ranije, posle majskog zasedanja u Staroj Pazovi. Razočaravajućeg i poražavajućeg za mene iz tri razloga“, objasnio je i potvrdio konačan stav Nemanja Vidić u ekskluzivnom razgovoru za Sport klub.
Iako je trajala skoro tri sata, sednica u Staroj Pazovi, nije uspela ni da dotakne deo suštinskih problema domaćeg fudbala.
„Zapanjilo me odbijanje delegata da diskutujemo o problemima nameštanja utakmica u Srbiji. I to u mesecu kad je UEFA dojavila čak pet utakmica po sumnjom, verovatno i više od toga, čak 97 odsto delegata smatralo je da nema razloga za razgovore, niti diskusiju, o tome. Samo da pričamo, priznamo i otvorimo problem, ništa više! Ostali su nemi, kao da se nameštene utakmice ne tiču nikoga od nas… Kao da nije u pitanju naša zemlja, Srbija, domaći fudbal.“
I još dva bitna detalja razočarali su Nemanju Vidića, uticali da kovertira odluku o ostavci i povlačenju iz skupštinskog saziva.
„Veće za rešavanje sporova FSS mesecima se nalazi u konstantnoj blokadi, poslednjih osam nema ni osnovni sastav, sudije! Ozbiljan problem udara direktno u prava fudbalera, istovremeno pogađa i klubove, sportske radnike, svakog u sistemu domaćeg fudbala. Kome je to u interesu, zašto su delegati odbili da pričamo o tome, zar nije logično da se nađe rešenje u konačnoj formi? Sličan primer nezamisliv je u Evropi. Nisam razumeo poruku 97 odsto delegata da je i to tema za ćutanje i izbegavanje…“
Imao je tada, zabeleženo i u izveštaju Sport kluba iz Stare Pazove, Vidić i zapažen ekspoze o lepezi ozbiljnih problema, čija suština direktno nišani srce srpskog fudbala. I spakovao ih u treću tačku, odbijenu kao predlog za diskusiju, napokon i razlog za odluku o povlačenju.
„Strateški program o razvoju fudbala obuhvatio je period od samo četiri godine, smatram da je osam minimum. Država, na primer, ulaže novac u razvoj infrastrukture, FSS je isti projekat pripisao sebi. Rešenje problema struke, klubova, loših rezultata mlađih selekcija, suđenja nedostatak fudbalera – o svemu Skupština FSS treba da priča. Ko danas finasira klubove, gde su sponzori i zašto je sve spalo na obične entuzijaste? Hteo sam, ni te teme nisu dospele na dnevni red!“
Čak je i Vidićeva konkretna prozivka – usmerena ka predsedniku FS Regiona zapadne Srbije – ostala bez reakcije. Ćutanje, to je jedini važeći zakon, danas u fudbalskoj Srbiji.
„Pitao sam prvog čoveka zapadnog regiona, najvećeg u sistemu FSS, šta se dešava sa centrima poput Užica, Čačka, Kraljeva, Valjeva, kakav je plan za razvoj ostalih centara, struke. Pomenuo sam gospodina, međutim, nije reagovao. U redu, prihvatio sam drugačiji stav, možda to nisu ni teme za raspravu i razgovor, skupštinsku govornicu.“
Zato je Vidić, odmah po odlasku iz Stare Pazove, rešio da se povuče iz FSS. Odluku je učvrstio već na putu ka Beogradu.
„Shvatio sam poruku većine. Ako sam dva, tri delegata, smatraju da teme o kojima sam pričao imaju težinu, nikakav problem. Meni, ipak, tu nije mesto – prihvatam stav većine i valjda je logično da se povučem. Ne, ne ocenjujem, nikako! Možda je greška u meni, možda nisam dobro postavio polazne teze, možda nema ni potrebe da se priča, diskutuje, pokreću šire teme o onome što nas, evidentno, muči.“
Legendarni kapiten reprezentacije Srbije, Mančester junajteda i Crvene zvezde, simbol buđenja reprezentativnog fudbala, rešio je da odluku obelodani u jeku teških domaćih tema i ispadanja državnog tima sa kontinentalnog šampionata u Nemačkoj.
„Nijednom rečju nisam hteo da utičem na ambijent u reprezentaciji. Znam koliko je teško, pružam podršku fudbalerima, ekipi, svestan delikatnosti trenutka. Uvek sam bio faktor pomirenja, jedinstva, čovek spreman da rešava probleme. Ne da ih stvaram, niti učestvujem u njima! Naprotiv! Ponudio sam se pre godinu i po da pomognem, ponosan na tim saradnika, ljudi od ugleda i integriteta. Za srpski fudbal, nikad protiv! Reprezentacija ima podršku Nemanje Vidića u maksimalnom kapacitetu. Opet se vraćam na neophodnost ozbiljne diskusije i rasprave. Pitam – zar je toliko teško otvoreno razgovarati?“