Nekadašnji defanzivac Mančester Junajteda i reprezentacije Srbije, u intervjuu za „Mozzart Sport“ je otkrio da je vrlo lako mogao da propusti finale Lige šampiona sa Čelsijem 2008. godine.
Neposredno pre toga je doživeo tešku povredu i nije verovao da će zaigrati na toj utakmici.
„Bio sam povređen pred finale u Moskvi. Nisam trenirao dve nedelje sa ekipom. Imao sam problem sa tim nervom koji je spuštao bol u list, to me je mučilo kroz celu karijeru, imao sam diskus herniju. Trenirao sam na biciklu, neke vežbe radio… I dva dana pred utakmicu probam da trčim, da vidim da li mogu. Vidim da je OK, ali nisam ni sam siguran. Dan pred utakmicu izađem na Lužnjiki, na terenu sa prirodnom travom, koji je baš te godine postavljen, jer su ranije igrali na veštačkoj. Izuzetno težak teren, nije lagan za igru. Osetim neki mali bol u listu, pomislim: Uf, pa teško ću ja da igram ovde. Osećam da ako krenem, svakog trenutka može da mi napravi problem, i meni i ekipi. Da ću morati da izađem možda u petom ili desetom minutu. To je bilo na tom poslednjem treningu. Dolazi u jednom trenutku ser Aleks Ferguson i pita me: Nemanja, kako si? Ja krenem da mu objašnjavam, on kaže: Sutra počinješ! Okrene se i ode. Ja stojim, razmišljam, pa čoveče, nisam trenirao dve nedelje. Finale, osećam da me noga boli, ali šta ćeš. Doktor mi da neku injekciju protiv bolova… I osvojili smo. A da je mene neko pitao, ja ne bih ni igrao to finale. Rekao bih – bolje neko drugi. Na kraju sam proglašen i za igrača utakmice.“
Odigrao je Nemanja Vidić još dva finala elitnog takmičenja, porazi od Barselone su mu jako teško padali, a i dan danas kad ih se seti.
„To je drugo. Najteži porazi u karijeri su mi sigurno ta dva finala Lige šampiona. Nije dobro kad dođeš do finala i onda ga izubiš. Taj osećaj kada padneš na poslednjem koraku… Stvarno mi je teško palo. To su neke rane koje ću nositi kroz ceo život. Kad si tako blizu, a tako daleko. Ne treba da pričamo o tome. Oni su pride bili bolji tim u obe utakmice, zaslužili su da pobede. Meni je samo žao što mi nismo odigrali bolje, ali to je već samo moj osećaj.“