Mladi golman Partizana je u prethodnoj sezoni branio gol crno-belih na 21 utakmici u dresu Partizana i već tada potvrdio kvalitet. Ipak, golmana Aleksandra Popovića su u prvi plan izbacila dva događaja u poslednjih desetak dana.
Najpre odlazak Vladimira Stojkovića iz Humske, koji je mladog Užičanina promovisao u prvog čuvara mreže, a zatim i sjajna partija u Slovačkoj, u kojoj je odbarnio penal u bitnim trenucima u pobedi Partizana.
O tome kako je izgledao njegov put od rodnog Užica do dresa kluba iz Humske, Aleksandar Popović je pričao u emisiji „60 minuta sa Acom i Vladom“ na Maxbet radiju.
– Dobro, jesam odbranio taj penal, ali ne bih sebe isticao, jer pobeda i plasman u naredno kolo je uspeh cele ekipe. A kao prvo, penala nije ni trebalo da bude, jer je Saničanin odneo čistu loptu. Bilo je kako je bilo – kaže Aleksandar Popović.
Da li ste pre utakmice analizirali gde ko od igrača Dunajske Strede šutira penale?
– Jesmo, radili smo to kao što uvek radimo. Sve se analizira, sve je to u redu, ali penal je ipak specifičan, igrač može u sekundi da promeni odluku, tako da je što se mene tiče možda više na tu odbranu uticao neki osećaj, refleks…
Partizan je poslednji gol primio još u maju mesecu?
– Od dolaska trenera Stanojevića više radimo na defanzivi. Ceo tim igra odbranu i ceo tim napada. Igramo agresivno, nastojimo da sprečimo rivala da dođe do našeg gola, a ako i dođu, da odreagujemo svi što bolje.
Evidentan je taj Stanojevićev rukopis, Partizan zaista igra kako se to kaže prepoznatljivo?
– Sigurno, trener Stanojević uz to i voli mnogo da rotira, tako da smo svi fokusirani na taj zajednički cilj, bez obzira na to ko je u ovom ili onom trenutku na terenu.
Odlaskom Vladimira Stojkovića postali ste prvi golman. Pa, koliko je težak dres Partizana?
– Težak je, bogami i to mnogo! Otišao je Stojković, legenda kluba i naše reprezentacije. Zameniti njega je velika odgovornost, a Partizan klub u kojem se računaju samo pobede.
U Beograd ste stigli kada ste imali 15 godina? Kako je tekla adaptacija posle odlaska iz porodičnog doma?
– Imao sam drugare iz selekcija Srbije i selekcije zapadne Srbije, koji su već bili u Beogradu. I brat od strica mi je živeo u beogradu i mnogo me usmeravao u početku. Kasnije sam bio cimer sa Bošnjakom, igrali smo zajedno i sve je bilo lakše.
Na gol ste stali kao bonus igrač, da li vam je bilo nelagodno što vam je Stojković bio rezerva?
– Nije bilo jednostavno, priznajem. Pre svega, da li sam branio samo zato što sam bonus ili zato što zaslužujem… Stojkmović je branio u Evropi. iskoristio sam priliku da na tim mečevima mnogo naučim od Stojkovića, branio na 21 utakmici, što je bio lep uvod za ovo što me sada čeka.
Kakav je bio Stojković prema vama mlađim igračima?
– Izuzetna osoba, uvek je bio tu da savetuje, kako na terenu tako i van njega. Naravno, mnogo više je vremena provodio sa nama golmanima, jer smo zajedno radili. Uvek je bio tu za nas.
Imao je prepoznatljiv ritual, ljubio je loptu, imate li vi neki?
– Nemam, ali ko zna, možda se vremenom pojavi nešto…
Da li ste imali prilike da upoznate Partizanove legendarne golmane poput Šoškića i Ćurkovića?
– Nisam, ali se nadam da će mi se ukazati čast da upoznam takve veličine.
U nedelju uveče u Humskoj Voždovac, u četvrtak u Rusiji Soči?
– O Sočiju još nismo pričali, Voždovac je najvažniji. Ranijih godina smo u prva dva-tri kola gubili bodove, Zvezda je stvarala prednost i čuvala do kraja. Sada smo odlično startovali, komšije su kiksnule tako da je borba za bodove u prvom planu. Od ponedeljka ćemo misliti o Sočiju. Kao i navijači, gladni smo i mi igrači titule i smatram da imamo kvalitet da trofej u ovoj sezoni vratimo u Humsku – zaključio je golman crno-belih, Aleksandar Popović.