Čukarički je angažovao najveće pojačanje u dosadašnjem toku prelaznog roka, u klub sa Banovog brda stigao je Vukašin Jovanović.
Član zlatne generacije Orlića sa Novog Zelanda vratio se u srpski fudbal posle osam godina, a izbor je pao na beogradske belo-crne, koji će prvi put nastupati u grupnoj fazi nekog od evropskih takmičenja. Ugovor je potpisan na dve godine.
„Mnogo toga se promenilo za ovo vreme koliko nisam igrao u Srbiji. Pre svega tu mislim na poboljšanje infrastrukturnih uslova, a mogu to otvoreno da kažem, i što se tiče budžeta u srpskom fudbalu. Kad sam odlazio, tri kluba su bila u vrhu, Crvena zvezda, Partizan i Čukarički. Oni su i dalje tu, ali su im se na tom nivou pridružili TSC i Vojvodina. Posle dužeg vremena imamo pet ekipa koje će se ravnopravno boriti za najviše plasmane. Drago mi je da sam čuo i da će na Banovom brdu početi sa renoviranjem stadiona, da će ovde uslovi biti samo bolji u narednim godinama“ – kazao je prilikom predstavljanja u Čukaričkom Vukašin Jovanović.
Štoper rođen 17. maja 1996. godine u Beogradu po odlasku iz Crvene zvezde nastupao je za ruski Zenit, francuski Bordo i kiparski Apolon iz Limasola.
„Brzo smo se dogovorili oko svih uslova, bukvalno za tri minuta. Odlučio sam da se vratim iz privatnih, ali naravno i sportskih razloga. U ovom trenutku Čukarički je pravi klub za mene, smatram da jedno drugom možemo da pomognemo na ovom nivou. Biće mi zadovoljstvo da igram sa klubom u Ligi Evrope ili Ligi konferencije. Bio sam ranije u oba takmičenja, sa Bordoom, odnosno Apolonom, znam šta nas čeka i kakve su to utakmice. Biće to uživanje, posebno za mlade momke u ekipi, sama putovanja i sve što donosi evropski fudbal je sjajno. Zbog toga se nadam i što boljim protivnicima“.
Preporučujemo:
Jovanović dolazi sa priličnim iskustvom u Čukarički, igrao je mečeve i protiv najboljih svetskih ekipa, kao što je Pari Sen Žermen.
„Nijednom ih nisam pobedio, a igrali smo dosta puta, u raznim situacijama. Čak i posle njihovih mečeva u Ligi šampiona, na primer posle Barselone, ali ni to nam nije pomoglo. To je ipak bila ekipa u kojoj su Embape, Mesi, Nejmar, Kavani… Imao sam tu sreću da sa igrao sa velikim igračima, ali i protiv njih. To mi znači više od svega, to iskustvo ću moži da delim sa mlađim igračima. Iako ne smatram da sam toliko star, tek mi je 27. godina“.
Iako u srpskom fudbalu nije bio osam godina, Jovanović zna gde je došao, poznaje ili je igrao sa određenim brojem igrača sa Banovog brda.
„Poznajem dosta igrača, pored Miladina Tošića, Luku Stojanovića, Adžića… Docića na primer ne, ali znam a je vrhunski igrač. To su sve vrhunski momci, znaju se dugo, uz one mlađe. Jedva čekam da se ekipa vrati sa priprema i da budem što više sa timom. Jesu bitni taktika i tehnika, ali smatram da bez zajedništva i dobre i zdrave atmosfere ne možemo ništa da uradimo. Bio sam u ekipama gde smo imali sjajne igrače, gde su ciljevi bili najviši, ali je nedostajalo hemije. Bilo je i suprotnih slučajeva, pa smo napravili sjajne stvari. Prvi utisak mi je da su svi u klubu dosta bliski, i igrači i radna zajednica, čini mi se da je ovo jedna porodica. A ja se najbolje osećam u takvom ambijentu“.
Jovanović se oporavlja od povrede prednjih ukrštenih ligemanata, koje je operisao pre tri meseca.
„Nastavljam po planu i programu oporavka. U konstantnoj sam komunikaciji sa doktorom iz Antverpena koji me je operisao. Počeo sam sa trčanjem, skakanjem, uskoro bi trebalo da počnem i rad sa loptom. Neću putovati na Bled sa ekipom, imažu svoj program u Beogradu. Za sada, oporavak ide bolje nego što je bilo očekivano u prethodna tri meseca. Ne bih, opet, da dajem obećanja kad ću ponovo biti na terenu, pričao sam sa direktorima i sa šefom, tu odluku treba zajedno da donesemo, da to bud onog momenta kad smatramo da je pravo vreme. Kroz šalu sam rekao da bih mogao 15 minuta da provedem na terenu već sada“ – kazao je Jovanović.
PIKSI O KATARU: Igrači su bili potpuno izolovani, bile su možda dve – tri žene!