Na emotivnoj ceremoniji u Barseloni, Andres Inijesta, nekadašnji majstor sredine terena i jedan od najvoljenijih fudbalera u istoriji španskog fudbala, zvanično se oprostio od profesionalne karijere. Okružen porodicom, prijateljima i bivšim saigračima, Inijesta je govorio o ispunjenju svog životnog sna, sa suzama u očima, ne zbog tuge, već zbog zahvalnosti.
„Ove suze su suze sreće. Ovo su suze dečaka iz Fuentalbilje, koji je sanjao da postane fudbaler. Nikada nisam odustao, čak i kada su prepreke bile visoke. Danas, dok se opraštam od karijere, znam da sam ostvario sve ono o čemu sam maštao kao dete. Barselona mi je promenila život, pružila mi sve što sam ikada želeo. Imao sam sreću da svaki dan gledam Nou Kamp, a potom i da igram na njemu. To su bile magične godine – jedinstvene, najbolje u mom životu.“
Inijesta je sa Barselonom osvojio čak 29 trofeja, uključujući četiri Lige šampiona, ali je istakao da su najvrednije uspomene one koje je delio sa svojim saigračima i porodicom.
„Porodica je bila moj oslonac. Oni su me podržavali u svakom trenutku, žrtvovali su mnogo da bih ja mogao da ostvarim svoje snove. Bez njih, ništa od ovoga ne bi bilo moguće.“
Svet će ga pamtiti po golu u finalu Svetskog prvenstva 2010. godine, kada je doneo titulu Španiji, ali za Inijestu, fudbal je uvek bio više od samih trofeja.
„Moj put u reprezentaciji je počeo sa 15 godina, i bio je to najlepši deo mog života. Imati privilegiju da nosim dres Španije u njenim najslavnijim danima je nešto što se ne može opisati rečima.“
Dok se oprašta od igračke karijere, Inijesta već planira svoj sledeći korak – trenerski put.
„Fudbal je moj život i ne mogu da budem daleko od njega. Sada sanjam o tome da postanem trener, da prenesem svoje znanje i ljubav prema igri novim generacijama. Želeo bih da igram do svoje 90. godine, ali sada je vreme da krenem novim putem. Srećan sam, jer sam ispunio svoj san da budem fudbaler.“
Inijesta se oprostio sa osmehom, ali sa istom strašću kojom je godinama oduševljavao ljubitelje fudbala širom sveta. Njegov put se nastavlja, ovog puta kao učitelja, sa istim dečačkim snom – da fudbal ostane u njegovom srcu zauvek.
