Hvanova ispovest: Drugi klub mi je kupio kartu, čekao sam osam sati na aerodromu u Minhenu i onda je sve propalo.
“Kada je prošao prelazni rok u većem delu Evrope, javila se Crvena zvezda. Rukovodstvo tog kluba me je ganulo, bili su više nego iskreni”
Reprezentativac Južne Koreje In Bom Hvan stigao je u Crvenu zvezdu u finišu prelaznog roka, kao kapitalno pojačanje za Ligu šampiona. Trljali su navijači srpskog šampiona oči u neverici, posle informacije da je klub sa Marakane doveo igrača Hvanove klase, koji je u sezoni za nama bio najbolji fudbaler Olimpijakosa.
Pre toga iskusni vezista je klasu demonstrirao i u ruskom Rubinu, i nekako se verovalo da će karijeru nastaviti u nekoj od najjačih evropskih liga. Atalanta je poslala ponudu u Pirej, javljali su se Nemci, ali je na kraju Hvan ušao u sukob sa Olimpijakosom oko dužine ugovora.
Čekali su ga brojni klubovi, dočekala Crvena zvezda posle džentlmenskog dogovora sa Olimpijakosom. O svemu tome Hvan je pisao u blogu, objašanjavajući da je bio u završnim pregovorima sa dva kluba. Čak da mu je jedan od njih kupio avionsku kartu dok je boravio u Minhenu…
”Posle neobičnog dugog leta i putovanja , sada sam u Beogradu, glavnom gradu Srbije. Kao što sam napisao u prethodnom blogu, volim da putujem po svetu zbog fudbala. Ne mogu da garantujem koliko ću još zemalja promeniti u budućnosti, lepše bi bilo da ostanem u jednom gradu. Međutim, ne želim da prestanem da preuzimam izazove. Za mene koji lutam od mesta do mesta, srećan sam što imam fiksnu destinaciju u mom srcu. Moja rodna zemlja je mesto gde želim sve da vas pozdravim sa osmehom”, napisao je na početku In Bom Hvang.
Sve je bilo idealno za reprezentativca Južne Koreje do maja ove godine. Bio je jedan od najboljih igrača Olimpijakosa, navijači grčkog velikana su ga obožavali, bez obzira što titula nije ostala u Pireju.
”Tokom predsezone napustio sam Grčku i vratio se kući. Ne mogu još da ulazim u detalje, ali definitivno odluka nije doneta bez razloga. Nije bilo lako, ali ne žalim zbog izbora. Želeo bih da kažem da mi je žao i da sam zahvalan navijačima koji su brinuli za moju budućnost. Pitam se da li ću do kraja moći da ispričam ovu priču kada jednog dana budem skinuo kopačke i završio karijeru”.
Hvan se tužio sa Olimpijakosom pred FIFA sudom, ali je znao da mora da trenira.
”Trenirao sam bez prestanka, u teretani, apartmanu, trčao sam pored reke blizu moje kuće. Osećao sam da inidividualni treninzi nisu dovoljni da bih ostao u formi. Bio mi je potreban pravi fudbalski trening. Nije bilo lako zakupiti igralište u nekoj metropoli. Na sreću našli smo teren u Asanu, to je provincija Južni Čunčeong. Napravio sam tim od prijatelja iz juniorskih dana koji sada imaju druge poslove. Sa druge strane bili su omladinci Daejona. Prijatelji su znali u kakvoj sam situaciji. Iako su prestali da igraju fudbal trčali su preko maksimuma, samo da bih ja imao dobru simulaciju. Nije im smetala ni kiša. Ja sam se borio preko maksimuma, igrao sam grubo kao u pravoj utakmici. Tokom gtri sedmice u Koreji uspeo sam da poboljšam fizičko stanje. Mnogo ljudi mi je pomoglo i duhovno i na svaki drugi način. Nikada im to neću zaboraviti”.
A onda je počeo rasplet, finiš prelaznog roka se približovao.
”Četiri dana pre kraja prelaznog roka shvatili smo da bi bilo bolje da se preselimo u Evropu i tamo pratimo situaciju. Na kraju, razgovarali smo sa tri kluba. Pregovori sa dva su se dobro razvijali, napredovali. Odseo sam u Minhenu kako bih u hotelskoj teretani nastavio da radim. Pregovori nisu bili lak zadatak. Osećao sam da se neće sve zavšriti do 1. septembra. Ali od dva kluba koji su pokazali interes, odlučili smo se za onaj koji je pokazao da me više želi”.
Nije Hvan otkrio o kom klubu je reč, ali tada Crvena zvezda nije bila u priči. Prvog septembra preživao je dramu.
” Imao sam dogovor sa tim klubom. Kupili su mi avionsku kartuMeđutim, pre nego što sam se čekirao i ukrcao u avion dobio sam poziv od agenta. Rekao mi je da propustim avion, jer su se neke stvari u pregovorima sa tim klubom promenile. Bilo me je sramota. Rekao sam sebi da će sve biti u redu, jer je za nekoliko sati bio još jedan let za grad mom budućeg kluba. Međutim, problem nije rešen. Na kraju sam propustio oba leta, a transfer pijaca je završena u većini evropskih zemalja (1.septembar)”.
Priznao je Hvan da je tada psihološki potonuo. Crvena zvezda se još nije javila.
”Osam sati koliko sam čekao na minhenskom aerodromu bilo je uzald potrošeno vreme. Nisam imao izbora nego da se vratim u hotel. Narednog dana sam se osećao prazno, ali sam morao da odem u Kardif gde su me čekale obaveze u reprezentaciji”.
I onda je na scenu stupila Crvena zvezda, odnosno Zvezdan Terzić i Marko Marin.
”Zvezda je znala da sam pregovarao sa klubovima iz lia petice. Kada se prelazni rok završio, oni su krenuli u akciju. Zapazio sam odmah veliku iskrenost rukovodstva Crvene zvezde. Oni su za mene dali rekordnu sumu kada je u pitanju srpski fudbal. To je dokaz ozbiljne vere. Uzdajući se u iskrenost rukovodstva kluba odlučio sam da postanem Zvezdin igrač. Da, sada vi očekujete da kažem kako je to iznuđena odluka, jer nisam imao izbora. Reći ću nešto drugo: mesto gde sdada igram je prestižan klub u istočnoj Evropi, verovatno najveći. Osvojio je Ligu šampiona 1991. godine. Moje srce je bilo ganuto, jer su mi pomogli kada sma bio očajan”.
Prisetio se Hvan debija na Čukarici, ali i duela u Mančesteru.
”Na mom debiju izgubili smo od tima niže klase. Nismo imali vremena da se kajemo, jer smo za nekoliko dana igrali protiv Mančester Sitija. Tamo smo dali prvi gol, ali smo u drugom poluvremenu primili tri. Svi igrači Sitija su bili sjajni, ali jedan fudbaler me je posebno oduševio. Do sada za mene je najbolji zadnji vezni na svetu bio Kazemiro. Međutim, Rodri me je ubedio u suprotno. Meki i fleksibilni pokreti nisu se mogli očekivati od igrača takve građe. Mogao sam iz prve da iskusnim ono što sam smatrao svojim prednostima: sposobnost da brzo procenim situaciju i odigram sa loptom. Osećao sam zašto je Rodri svetska klasa. On je uradio sve da moje fudbal učinim zrelijim”.