Berlinski zid je pao, Union opstao i ugurao se u društvo velikaša. Stajaće u bloku sa Napolijem i Bragom naspram imperijalne sile. Oko jedne stvari neće biti spora, to jedno mesto u eliminacionoj fazi pripada Real Madridu i teško je i zamisliti obrnuti scenario, ali sve druge po pitanju još jednog putnika i te kako je moguće.
Bili Galaktikosi ili ne, prolaz Kraljevskog kluba u nokaut fazu ne dovodi se u pitanje. Da ispadne u grupi, i to još u onoj u kojoj nema protivnika svog renomea ili bar onog koji to pokušava da postane upumpavanjem petrodolara – to ne biva. Možda će Real Madridu neko i zagorčati život, ali teško da će proizvesti išta više od privremenog šoka. Jer, manjih posrtanja bilo je i u prošlosti.
Florentino Perez je promenio politiku, napravio je zaokret. Kurs nije isti. Milijarde su ulupane u renoviranje stadiona Santjago Bernabeu, pretvoren je u svemirski brod, a kod transfera je povučena ručna. Dosta je bilo podmazivanja, ko hoće da bude deo Ančelotijeve pretorijanske garde to će i biti. Dovoljan je jedan mig ili podignuta obrva Don Karla. I to je jedan od razloga zašto Madriđani na pojedinim mestima oskudevaju, zašto nisu jaki kao crna zemlja.
Nisu silili sa Kilijanom Embapeom, nije bilo insistiranja i natezanja. Na francuskoj zvezdi je bilo da razreši status na Parku prinčeva. Vodio je mali rat sa Naserom al Kelaifijem, privremeno zakopao ratne sekire i kako sada stvari stoje Real bi mogao idućeg leta da ga dobije na tacni. Za džabe. Ali je zbog toga platio omanji ceh, jer u pohod na novi “ušati pehar” kreće sa Hoseluom kao napadačem. Kada je sve oko Kilijana Embapea propalo, a kratak flert sa Harijem Kejnom nije dao rezultat, odlučili su u Veldebebasu da šansu daju “otpadnik”. Zaobilaznim putem se Hoselu vratio na Santjago Bernabeu i barem tokom jeseni će moći da računa na punu minutažu, jer koliko god se to sviđa Don Karlu ili ne, pregršt opcija nema.
Odbačeni sin stigao je kao zamena za Karima Benzemu, dokazao da o njemu neće moći da se govori kao promašaju iz razloga što isporučuje golove, međutim, glavna uloga pripala je Džudu Belingemu. Detonacija kojoj su se na Santjago Bernabeuu nadali nije odjeknula, ali su možda dobili i ubojitije oružje. Iako su politiku promenili, ne mogu Blankosi bez makar jedne megalomanske kupovine, a sa Engelzom od preko 100.000.000 evra su uboli džek-pot.
Odmah je Džud Belingem navukao kraljevsku odoru, ogrnuo se belim plaštom i iako tako nije prvobitno zamišljeno on je postao taj koji je direktno uskočio u kopačke Karima Benzeme. Već je stigao pet puta da zatrese mreže rivala u primeri i u ogromnoj meri njegova je zasluga što je Real režirao tri preokreta od starta sezone i ima pet pobeda u Primeri. Zasnivaće se igra Kraljevskog kluba na engleskom vezisti, on je ta centralna figura mladalačkog Reala čija rekonstrukcija je uveliko u toku.
Na duge staze Florentino Perez neće morati da razmišlja o ulaganju u vezni red. Još ranije je investirao u dovođenje Eduarda Kamavinge i Oreljena Čuamenija, u liku Federika Valverdea španski velikan ima pravog terijera sposobnog da rastrgne protivnika kada namiriše krv. Ponajviše iz drugog plana, takve situacije prosto obožave. A, engleski reprezentativac je ekstra dodatak. Mogu Toni Kros i Luka Modrić da nakrive kapu i u narednom periodu se više bave mentorskim radom, te budu produžena ruka Karla Ančelotija. Taj postupak je uveliko u toku, jer sve manje se troše, a sve više gledaju mlađariju kako crta po terenu.
Kraljevski klub niže pobede, ali još nije demonstrirao silu. Jedan od uzroka je i izostanak Vinisijusa Žuniora. Propustiće prvu polovinu grupne faze, ali to nije jedini tmurni oblak koji se ovoga leta nadvio nad Veldebebasom. Teže su se povredili Tibo Kurtoa i Eder Militao, primoran je bio Real da se aktivira na tržištu i kao zamenu za belgijskog čuvara mreže angažovao Kepu Arizabalagu na pozajmicu. Pomalo iznenađujuć transfer kada se u obzir uzme da je David de Hea slobodan agent…
I tu nije kraj mukama Blankosa. Silne su iz nedaće zadesile. Dobili su El Klasiko van terena za Ardu Gulera, preoteli ga Barseloni, ali i dalje čekaju da turski kreativac počne da pušta magiju. Oporavlja se od povrede, no to i nije problem kada ostatak veznog reda besprekorno obavlja posao. Veći problem je poslednja linija tima. Dani Karvahal hronično kuburi sa povredama, ponovo Lukas Vaskez mora da krpi na desnom beku. Fran Garsija je otkrovenje na kontra strani, vratio se po bagatelnoj ceni od 5.500.000 evra, ali mu je potrebno vreme da uhvati nit. Njegov dolazak otklonio je mogućnost improvizacije na levom beku sa Eduardom Kamavingom – što je bio slučaj prethodne sezone, kao i u reprezentaciji Francuske – i sada Realovom detetu preostaje da “klikne” sa štoperskim tandemom Antonio Ridiger i David Alaba.
Štošta je Kraljevski klub promenio u kratkom vremenskom intervalu, pojedine igrače i silom prilika, pa ne čudi što ekipa trenutno ne odiše sigurnošću. Ali, zato zrači talentom, prevashodno u veznom redu na čelu sa Džudom Belingemom, koji je konstantna vazdušna pretnja po protivnika. Odbrana škripi, ofanzivci odrađuju svoj deo posla i sve to je garant da sa Blankosima neće biti dosadno. Ipak, ne bi trebalo da bude ni preterane neizvesnosti u grupi.
FORMACIJA: Kepa – Vaskes, Ridiger, Alaba, Garsija – Valverde, Čuameni, Kamavinga – Belingem – Rodrigo, Hoselu.
Proradio je Vezuv posle 33 godine, drugo čekani skudeto konačno je završio u gradu u kome je Dijego Armando Maradona božanstvo. Kada je talas euforije splasnuo, kada je titula proslavljena, kada je mamurluk prošao – došlo je vreme za otrežnjenje.
Bilo je lepo, ali nije dugo potrajalo. Teško da iko sa Aureliom de Laurentisom može da sastavi duži vremenski period. Moralo je kad-tad da pukne i Lučano Spaleti je odmah posle najveće radosti spakovao kofere i napustio Napulj. Tvorac šampionskog tima saopštio je prvom čoveku kluba da je ciklus gotov, da je misija ispunjena i da je kucnuo čas za razlaz. Nije zadržavan, pušten je da preuzme reprezentaciju Italije, a Savez je morao da potpiše dokument na osnovu koga se obavezao da će Napoliju isplatiti 3.000.000 evra u slučaju da se Spaleti u toku narednih godinu dana vrati trenerskom poslu na klupskom nivou.
Završeno je berićetno razdoblje sa Lučanom Spaletijem, a počelo je neizvesno sa Rudijem Garsijom. I pre no što je francuski trener preuzeo ekipu vladala je skepsa. Unosne ugovore je potpisivao, obilazio “lige petice”, ali nigde osim u Lilu nije donosio trofeje. Početak sezone dao je potvrdu da sumnje nisu neosnovane, međutim, u Napolijevom slučaju nije sve samo do trenera… Balon je naduvan do krajnjih granica sredinom minule sezone, već tamo na izmaku zime klub sa juga Italije nije bio silan, magija je krenula da isparava. A, ekipa da pada. Prednost je u Seriji A bila nedostižna, sačuvao ju je Napoli, ali je propustio priliku da se domogne polufinale Lige šampiona. Ko zna, možda da ode i korak dalje, a po završetku najuspešnije klupske sezone u ovom veku neko je morao i da se naplati.
Korejski štoper Kim bio je stub odbrane, imao je veliki uticaj na igru. Ne samo da je držao poslednju liniju pod konac, nego je bio važan faktor u kreiranju napada. Donosio je miran pas, umeo njime da iseče protivničke linije ili prebaci trežište. Neretko je iznosio loptu i stvarao višak… Elem, nudio je sve ono što u modernom fudbalu treneri očekuju od defanzivaca, pa ne čudi što je u transferu vrednom 50.000.000 evra završio u Bajernu iz Minhena.
Mozak operacije i potporni stub su otišli, ne i glavni zadužen za napadačku produkciju. Arapi su atakovali, takođe i Parižani, ali nisu dobili Viktora Osimena. Napoli je odbio basnoslovne ponude za nigerijskog napadača, zadržao ga u gradu podno Vezuva i sprema mu novi ugovor sa različitim klauzulama za evropske klubove i one sa Bliskog istoka. Ponovo će biti udarna igla, na njegovim plećima biće najveći teret u Ligi šampiona, a na Hviči Kvaracheliji je da se potvrdi.
Gruzin je eksplodirao prethodne sezone, bio neuhvatljiv za čuvare. Ostavljao ih je u prašini. Viktoru Osimenu je bio verni pomoćnik, međutim, kako je vreme odmicalo, moći su počele da mu blede. Uostalom kao i igra i rezultati Napolija, što je bila uzročno-posledična veza. I nagradno pitanje glasi: Da li je popularni Kvaradona jednosezonsko čudo ili pak igrač sposoban da na najvišem nivou u kontinuitetu pravi razliku?
Na stranu sva pojačanja – a, nije ih bilo malo, niti je mala svota novca izdvojena za njih – za Napoli će od krucijalnog značaja biti da saradnja između Viktora Osimena i Hviče Kvarachelije bude na nivou od pre nekoliko meseci. Bude li tako – biće u dobroj poziciji da drugu godinu zaredom prezime u Ligi šampiona.
Mnogo toga zavisiće i od Rudija Garsije i toga kako će mu ekipa leći. Pored njegovog imena je ipak najveći upitnik. Pravo niotkud je iskočio i štošta se u Napulju promenilo. Aurelio de Laurentis nije poznat kao veliki tršadžija, ali se ovoga leta istrošio. Bilo je neophodno ubrizgati svežu krv, tim je renoviran, a potrošeno je preko 100.000.000 evra. Ipak, za sada pojačanja nisu u prvom planu, vuku starosedeoci. Ponajviše Viktor Osimen.
Udarni tercet i kod francuskog stručnjaka čine Nigerijac, Gruzin i Mateo Politano. I dalje je u drugom planu Jesper Lindstrem za koga je izdvojeno 30.000.000. Nije se Danac nametnuo na prvu, šansu čeka sa klupe, kao i Đovani Simeone, Eljif Elmas i Đakomo Raspadori, koji se sa Kvaradonom i Politanom rotirao u startnoj postavi. Napoli ima dubinu napred, veliki broj igrača sposobnih da iskreiraju za sebe ili druge, ali ne i pregršt opcija na sredini terena i u poslednjoj liniji.
Stanislav Lobotka, Pjotr Zjelinski i Frenk Angisa najčešće čine trio u vezi, njima najviše veruje Rudi Garsija, koji se nadao da će im pridodati španskog kreativnog vezistu Gabrija Vejgu, ali je ostao praznih šaka. U rotaciji je i Jens Kajuste. Sve u svemu – Napoliju fali mesa u sredini za bitke na više frontova, a slično je i u defanzivi. Defanzivna linija ne odiše kvalitetom, dosta je i nepoznanica. Mario Rui i Matijas Olivera se često menjaju na poziciji levog beka i nemaju kontinuitet, dok je na desnom zakucan kapiten Đovani di Lorenco. Najveći problem je štoperski par ispred golmana Mereta. Nijedan tandem do sada nije ulivao poverenje. Francuz traži novog lidera posle Kimovog odlaska. Amir Rahmani je igrao u tandemu i sa Žuanom Žezusom i sa Leom Estigorom, a tu je i Natan.
Nepoznanica ima mnogo, Napoli se traži i debitant u Ligi šampiona bi možda to mogao da iskoristi…
FORMACIJA (4-3-3): Meret – Di Lorenco – Rahmani, Žezus, Olivera – Lobotka, Zjelinski, Angisa – Politano, Kvarachelija, Osimen.
Klub radničke klase više ne kuburi sa finansijama, više se ne dovodi u pitanje hoće li dobiti licencu. Prošao je kroz sito i rešeto, za razliku od mnogih istočnoevropskih klubova velike tradicije izdigao se sa zgarišta i prešao put od amaterskog ranga do Lige šampiona.
Odzvanjaće pesma Gvozdene unije berlinskim ulicama, ali krajnje odredište neće biti Kuća starog šumara, neće navijači prolaziti utabanim puteljcima i puniti tribine stadiona koji surenovirali Unionovi navijači… Ptravila su morala da budu ispoštovana, usluga da se podigne za konzumente – mada, pristalice berlinskog kluba za to preterano ne mare i milije bi im bilo da su u svojoj kući – pa će tako tim Ursa Fišera igrati na Olimpijskom stadionu u Berlinu.
Zid je pao, klub buntovničke prošlosti opstao i ove sezone daće poseban šmek Ligi šampiona. Debitovaće u njoh, postati 15. nemački klub koji je zaigrao u eliti, a kada već ne igra u Kući starog šumara, onda verovatno ne postoji bolje mesto od Santjago Bernabeua za premijeri. Prvi put će iskusiti kako je to biti deo društva najboljih, i to u poslednjoj sezoni sa ovakvim formatom, ali međunarodnu scenu su ugledali i ranije.
Unionov put je gradacioni: Liga konferencije, zatim Liga Evrope, pa Liga šampiona. Sve skupa sešta sezona u evropskim takmičenjima. A, šta su za nju pripremili?
Otkako je zid pao, Union bolji rezultat od četvrtog mesta u Bundesligi nije imao. I nije se zadovoljio, nije poleteo. Klupsko rukovodstvo znalo je da i te kako mora da uloži, da se otvori za Ligu šampiona. Robin Gosens je postao najskuplja akvizicija u istoriji kluba, potrošeno je 13.000.000 evra i momentalno je uskočio u postavu da drži čitavu levu stranu, međutim, nije najbombastičnije pojačanje.
To je definitivno Leonardo Bonuči iliti Bekenbonuči kako ga zovu na novoj adresi. Na iskusnog štopera nisu računali u Juventusu, još zimus su mu poručili da može da potraži novu sredinu, jer minutažu u Torinu neće imati. Za sada je nema ni u Berlinu, ali bi vremenom trebalo da postane komandant odbrane. Iako je najzvučnije pojačanje, Italijan nije uspeo brzopotezno da razbije trojku u odbrani. Urs Fišer ne menja tako lako ono što duži vremenski period funkcioniše, pa će bar na početku grupne faze poslednju liniju držati Danilo Deki, Robin Knohe i Diogo Leite.
Kod Ursa Fišera, čoveka koji je preko pet godina kormilar Uniona, taj tercet je za sada zacementiran, ali je sve ostalo podložno promenama. Nije mu strano da se prilagođava protivnicima i pravi sitnije promene, zna da formaciju 3-1-4-2 iliti 3-5-2 u kojoj je Aleks Kral osigurač i obalja prljave zadatke pređe na 3-4-3 kada hoće sve karte da baci na napad. Tada ima mesta i za Davida Fofanu, koji je pristigao iz Čelsija, i za Kevina Berensa, kao i Kevina Folanda. Ali, preferira da igra samo sa dvojicom napadača i u tom sistemu štošta zavisi od Robina Gosensa i Josipa Juranovića na spoljnim pozicijama.
Zapravo su igrači u manevru ti koje najviše rotira. Jer, sa Fofanom i Berensom u tandemu dobio je na balansu, odbranu i igrače na spoljnim pozicijama ne menja, kao ni Aleksa Krala, kome je namenio ulogu korektora. U zavisnosti od rivala u srcu veznog reda biće Aisa Lajduni, Janik Heberer ili Brenden Aronson. Figuriraće i Rani Kedira kada se oporavi i sa njim ili Lukasom Tusarom u postavi, uz Aleksa Krala, biće to zatvorenija verzija Uniona.
Bogzna kakvog pritiska neće biti, jer Union je tu da uživa i nadigrava se. Nema šta da izgubi, samo da podari navijačima još malo radosti.
FORMACIJA (3-1-4-2): Renou – Deki, Knohe, Leite – Kral – Juranović, Lajduni, Haberer, Gosens – Fofana, Berens.
Ka Ligi šampiona gravitira, ali joj je najčešće stanište Liga Evrope. Posle decenije i kusur Braga se vratila u grupno fazu elitnog klupskog takmičenja i to nakon što je još jednom razdvojila “veliku trojku” u Portugaliji. Potisnula je lisabonski Sporting iza sebe, prošla dve kvalifikacione runde i imala tu sreću da dobije grupu u kojoj ne mora da bude samo puki statista.
Najčešće je to bila, zapažene rezultate u Ligi šampiona nije imala. Ali, jeste u u Ligi Evrope, gde je igrala finale, te Intortoto kup u kome je podigla trofej. I teško da se bilo ko nadomak Atlantika previše zanosi, uspeh bi bio i igrati evropske utakmice na proleće i doći do trećeg mesta, a kamoli nešto više.
Braga je iskoristila povoljan žreb u kvalifikacijama. Demonstrirala je silu protiv srpskog predstavnika TSC-a, preživela pakao u Atini, izbacila i Panatinaikos i domogla se grupne faze, ali i spoznala da nema tim sposoban da visokom nivou igra svaka tri ili četiri dana. Usredsredila se na međunarodnu scenu i zbog toga ispaštala na domaćoj. Trener Artur Žorž je želeo da mu ekipa bude sveža, da je sačuva za evropske bitke i Braga u Primeri nije mogla da se sastavi.
U Kamenolomu će morati da vagaju i ne krene li dobro u Ligi šampiona, neće biti iznenađenje ukoliko sve puste niz vodu i fokus prebace na portugalski front, jer bez dobrih rezultata na njemu neće biti u mogućnosti da ponovo dođu u trenutnu poziciju. Niti da privuku kvalitetne igrače, a ni da sačuvaju postojeći kadar.
Kontra Brage je ubitačna, forsira Artur Žorž igru u tranziciji i to mu je bio najveći adut u kvalifikacionom ciklusu. Ekipa je dobila na prodornosti sa Brumom i Alvarom Đalom, pa su se otvorili i novi vidici. Parola Portugalaca postala je: mladost pre iskustva. Iako su tu i Žoao Mutinjo i veteran Pici, nisu ti koji povlače konce. Često šansu čekaju sa klupe, ulaze da “udave” loptu i promene ritam kada je rezultat povoljan.
Ima i do toga što je Pici izrazio želju da ode, ali je sklopio pakt sa klupskim glavešinama i odlučio da ostane do kraja ugovora, odnosno do kraja sezone. Novi ugovor će ga čekati ukoliko promeni mišljenje, ali na status nedodirljivog više ne može da računa. U Kamenolomu duvaju novi vetrovi, sve važniju ulogu imaju krila Bruma i Alvaro Đalo, međutim, i dalje je Rikardo Orta centralna figura. Kada se sve uzme u obzir, najviše doprinosi igri Brage, umnogome od njega zavisi kako će izgledati napred.
Okomitim krilima i Rikardu Orti odgovara sistem Artura Žorža, sve bi verovatno još bolje da je Abel Ruiz u prošlosezonskoj formi. Španac je produkt La Masije, debitovao je za Barselonu, ali je šansu dobio na kašičicu. Za razliku od mnogih nije hteo da čeka do iznemoglosti, prihvatio je transfer u Bragu, kojoj se i te kako isplatilo što je investirala 8.000.000 evra. Brzo je postao prvi napadač, čak i španski reprezentativac, međutim, ove sezone kuburi sa formom.
Za Bragu će od velikog značaja biti da Abel Ruiz počne da pogađa i vrati se na nivo na kome je bio. Ne uspe li, više minuta će dobiti Simon Banza. Francuz je trenutno prvi strelac tima, može da igra i u tandemu sa Špancem, no u Ligi šampiona to ipak ne treba očekivati. Ogroman bi pritisak bio na Karvalju i Al Musratiju u takvoj postavci, ništa manje na poslednjoj liniji tima kojom komanduje Žoze Fonte.
Sa portugalskim veteranom se ustalio Paulo Oliveira, njih dvojica čine štoperski tandem u odsustvu povređenog Sokua Nijakatea. Iako je zašao u godine i dešavaju mu se padovi koncentracije, i dalje je Žoze Fonte najjača karika u Braginoj odbrani. Po bokovima duva, Viktor Gomes i Adrijan Marin ili Kristijan Borha – u zavisnosti ko dobile prednost na levom beku, često ih Portugalac rotira – zbog visokih izleta na protivničku polovinu ostavljaju dosta prostora i na tom polju će u Ligi šampiona morati nešto da se promeni, kako Mateus ne bi morao da krpi mrežu.
FORMACIJA (4-2-3-1): Mateus – Gomes, Fonte, Oliveira, Marin – Al Musrati, Karvaljo – R. Orta, Pici, Bruma –
Ruiz.
U grupi A ovosezonskog izdanja Lige šampiona imamo tri šampiona!