Novak Đoković nije ništa uvijao, niti tražio izgovore, opravdanja, pa čak ni u tome što je pre manje od 40 dana imao operaciju kolena, posle novog poraza u finalima Vimbldona.
Karlos Alkaraz ga je drugu godinu zaredom pobedio u meču za trofej na londonskoj travi. Pošteno je i reći da srpski teniser nije imao ni promil šansi u ovom duelu. Što zbog svoje izuzetno loše igre, što zbog izvanrednog španskog tenisera.
To je i sam priznao na konferenciji, koju je preneo “Sport klub“.
– Velike čestitke, zaslužio je. Bio je bolji od početka do kraja. Produžio sam malo meč tako što sam spasao tri meč lopte, ali jednostavno je igrao kvalitetnije, bilo je neizbežno da pobedi. Igrao je svaki udarac bolje od mene, ne mislim da sam mogao mnogo toga da uradim. Nije mi dozvoljavao mnogo lakih poena na servis, dobro me je čitao, igrao raznovrsno. Nikada ga nisam video da servira tako brzo, možda sam nešto propustio na ovom turniru… Nadigrao me je – rekao je Novak.
Prisetio se i prošlogodišnjeg finala koje je izgubio.
– Prošle godine sam dobio prvi set sa 6:1, njemu je to bilo prvo vimbldonsko finale… Imao sam set loptu u drugom setu, mogao je tada kraj da bude drugačiji, ali izgubio sam u epskom meču u pet setova. Ovoga puta je on bio dominantan, sve se vrtelo oko njega i zasluženo je pobedio.
Daleko je osvajač 24. Grend slema od prošlogodišnje forme. Ovo mu je tek bilo prvo finale u 2024. godini, a dogodila se i ta povreda meniskusa na Rolan Garosu zbog koje je 5. juna operisan.
– Da mi je neko pre tri-četiri nedelje da igram finale Vimbldona… Sad jeste razočaranje i gorak ukus, ali ovo mora da bude uspeh. Uvek mogu da budem samokritičan, da nađem mane, što već radim i vidim, kako je trebalo neke stvari drugačije da realizujem, ali ne mislim da bi to mnogo promenilo – bio je za pola koraka ispred uvek.
– Priprema nije bila idealna – radio sam uporedo kondicioni i teniski deo s jedne, i rehabilitaciju s druge strane. Ipak, kako je turnir odmicao, osećao sam se sve bolje i došao do finala. U nekim mečevima sam igrao jako dobro, ali danas sam video da sam bio pola koraka iza njega u svakom smislu. To je realnost koju sad moram da prihvatim, nadam se da će biti drugačije sledeći put kada budemo igrali – iskren je prema sebi Novak.
To je pokazao i u sledećem izlaganju kada je otvoreno rekao da nije na nivou ni Alkaraza, a ni Sinera.
– Prvi gem je bio veoma dug, on je odmah na startu bio spreman da igra na najvišem nivou, za razliku od prošle godine. Bio je tu, bio je spreman. I dalje nastavljam, nameravam da igram na Olimpijskim igrama, nadam se da ću se boriti za medalju. Druga podloga, tamo sam se povredio… Da vidimo kako ću se osećati mentalno i fizički, nadam se da ću uspeti da nađem pravi tenis. Što se tiče Vimbldona, nemam ograničenja u glavi, želeo bih da igram još, vratiću se.
– Olimpijske igre i US open su glavni ciljevi, nadam se da ću biti na svom najboljem nivou na tim turnirima. Daje mi samopouzdanje što sam došao do finala Vimbldona, Siner i Alkaraz su ubedljivo najbolji ove godine, a ja osećam da nisam na tom nivou. Kako bih imao šansu da ih pobedim na OI ili na US openu, moraću da igram mnogo bolje i da se bolje osećam. Radiću na tome, imao sam već takvih iskustava – obično ojačam i izdignem se kada naiđu prepreke.
Uveliko traju priče o smeni generacija u svetskom tenisu, ove godine deluje da se ona zaista i događa. Ipak, Novak kaže da u priču o novoj generaciji mogu da uđu samo dvojica igrača.
– Ljudi traže nešto novo, nekog da me odmeni… Mnogi nisu zadovoljni možda što sam ja tu pa traže nekog novog lidera. Ali, dobro, to je sastavni deo moje karijere, kako radim, živim… ljudi su tu da pričaju, svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, što je veća pozornica, zvučnije će biti. Kada pričamo o rezultatima, Alkaraz zaslužuje da bude deo priče o smeni generacija, Siner takođe ove godine sa rezultatima. Drugi, drugi ne zaslužuju deo te diskusije. Treba da se dokaže na licu mestu, pa onda možeš da potkrepiš priče. Ljudi koji nisu bili ni blizu Centralnom terena, to je prohujalo sa vihorom.