Barak Bahar. Iz ove perspektive glavni krivac za neubedljive partije Crvene zvezde. Ali, da li je baš tako?
Čuveni trenerski usud – kada sve ide kao po loju, uglavnom se igrači dižu u nebesa, a kada ne ide, svi gledaju u onog ko sedi na klupi.
Upravo je ovakva sudbina zadesila Izraelca, koji je u klub stigao kao „general“ – i od potencijalnog vođe i heroja došao do toga da mu posao visi o koncu posle samo tri meseca na kormilu kluba iz Ljutice Bogdana.
Kako je sve idilično izgledalo tokom jula meseca, za vreme pripremnog perioda, kada su crveno-beli delovali poletno i ubedljivo.
Počev od meča sa selekcijom Užica i Borcem iz Banjaluke, preko trijumfa nad Zenitom, Nefčijem i Fenerbahčeom, do uverljivih pobeda nad Fiorentinom i ekipom TSC-a uoči početka sezone.
Upravo nad timom iz Bačke Topole, koji je u sredu uveče „otkinuo“ bod šampionu Srbije (1:1) i napetost na „Marakani“ doveo do tačke usijanja.
Taloženje nezadovoljstva krenulo je od poraza na „krovu“ od Voždovca (3:2), potom neuspeh i na Brdu u duelu sa Čukaričkim (2:1), a onda i neuverljiva partija protiv Jang Bojsa u Beogradu (2:2).
Paradoksalno deluje, ali ako će nešto Bahara koštati posla, biće to upravo taj remi, a ne ranije navedeni porazi.
Šest bodova zaostatka u odnosu na preporođeni Partizan, koji je osvojio 34 od maksimalnih 36 poena, možda i ne zvuči toliko tragično.
U redu, zvuči, ako se uzme u obzir da je ovo najskuplji tim Zvezde u klupskoj istoriji. Ali, u igri je još 75 bodova, tri „večita“ derbija…
Ono zbog čega je Bahar doveden jeste Evropa, Liga šampiona, u kojoj je Zvezda, sudeći po pripremama, pojačanjima, trebalo da bude hit.
Titula prvaka Srbije, sedma uzastopna, nije se dovodila u pitanje, a sada ni ona ne deluje baš tako izvesno.
Od toga da bi crveno-beli mogli da se „potuku“ sa svima, išlo se ka tome da bi bilo lepo kada bi probali da pariraju Lajpcigu za eventualno drugo mesto, da bi se danas došlo do toga da bi i Liga Evrope bila ogroman uspeh.
Zapravo, kada se sve sagleda, navijačima Zvezde u ovom momentu više smeta neuverljiva igra nego loši rezultati.
Ovo drugo očigledno dolazi kao posledica prvog, a glavni Baharov zadatak je da u što kraćem roku nađe – uzrok.
Na prvi pogled, lutanja u pogledu formacije i sastava ekipe, uticali su na to da Zvezdina igra ide od lošeg ka gorem.
Zadnji vezni igra štopera, pa beka, bek igra zadnjeg veznog i štopera i ostali eksperimenti koji su se uglavnom pokazali kao promašaj.
To je moglo najbolje da se vidi na susretu sa Sitijem u Mančesteru, gde je ljudima bilo teško na terenu, a kamoli na papiru da pohvataju ko šta igra i koju ulogu ima.
Ne zna se šta u ovom trenutku pravi veće probleme crveno-belima, da li odbrana ili napad.
Zvezda je na 10, tačnije 11 ako računamo meč sa kragujevačkim Radničkim, od ukupno 16 zvaničnih utakmica u ovoj sezoni, primila bar jedan pogodak, na momente pokazujući početničke greške.
Naravno, ponekad nije ni do trenera. Ne može čovek da utiče na baš sva dešavanja na terenu, odgovornost u nekim situacijama moraju da snose i igrači.
Velika buka se digla posle primljenog gola od TSC-a u nadoknadi, kako je to bila stvar taktike, (ne)discipline, lošeg postavljanja i koječega drugog.
Verovatno jeste, ali ne može baš ni Bahar da igrače uči osnovama fudbala i kretanja na terenu.
Kada se govori o napadu, on zaista deluje bezidejno i nejasno i to je nešto što sigurno mora da ide na dušu treneru. Kome će, ako ne njemu.
Ali, pojedinačne situacije, sitnice, stvari u kojima su glavni akteri igrači, a ne postavka ili nešto što zavisi od trenera, često određuju epilog utakmica.
Promašaji napadača, poput onog Ndijaea protiv Čukaričkog, letargija u koju je upao Žan Filip Kraso, pad forme Marka Stamenića, kiksevi i loše odluke defanzivaca…
Baharova krivica vrlo verovatno jeste najveća, ali odgovornost bi svakako trebalo da bude kolektivna.
Uprava crveno-belih je dovela Izraelca, koji ima višegodišnji i finansijski „jak“ ugovor, očigledno toliko unosan da ne bi bilo baš pametno zaletati se i raskidati na prvu.
Zajedno su selektirali tim, doveli pojačanja u vrednosti od 12,4 miliona evra, što je za srpske uslove ozbiljan novac.
Koliko smo se puta uverili da novac ne igra, a to su uvideli i navijači Zvezde, poslednji put protiv TSC-a, od onih umerenih do najvatrenijih na severnoj tribini.
Bili su ujedinjeni u zvižducima. „Delije“ su igrače poslali direktno u svlačionicu, a Baharu dale „žuti karton“.
Čelnici kluba sa „Marakane“ spustile su loptu i „ponoćnim“ saopštenjem stavili do znanja da Izraelac ima punu podršku.
Do kraja polusezone je ostalo još 10 utakmica i deluje da će se tada praviti prvi presek.
Mada, poučeni nekim ranijim iskustvima i time kakva se atmosfera stvara, ne bi bilo neko veliko čudo ukoliko bi Bahar spakovao kofere i pre tog 23. decembra, kada će Zvezda dočekati Voždovac, u poslednjem ovogodišnjem meču.
Novak Đoković saznao rivala u četvrtfinalu Pariza, evo kada se igra meč!