Udruženje bivših igrača, trenera i istaknutih sportskih radnika FK Partizan obratilo se javnosti povodom pisma o aktuelnoj situaciji u Humskoj ulici.
Svi onima kojima su crno-bele boje pokraj srca i koji su neke od najlepših dana u karijeri proveli upravo u Partizanu rešili su da se ujedine u još jednom pismu:
„Počivaj u miru, naš voljeni klube, dok te tvoji uništitelji i ubice, bez trunke stida ili griže savesti, gledaju mrtvog u blatu – poniženog i uništenog.
Tu gorku istinu i sramotu najbolje oslikava činjenica da deca koja su u ponedeljak krenula u školu nisu imala priliku da dožive titulu Partizana! Tu sumornu sliku i mrlju u odrastanju, taj horor film su režirali Milorad Vučelić, Miloš Vazura i Žarko Zečević. Godine poniženja, istorijske blamaže i pad na najniže grane, potpisan je njihovim okrvavljenim rukama.
Pre nekoliko dana, navršilo se tačno godinu dana od navodne ostavke Milorada Vučelića na mesto predsednika FK Partizan. Tih tužnih dvanaest meseci obeleženi su rekordnim porazima, finansijskim kolapsom, sramotnim podaništvom i predstavljaju najmračniji period u našoj istoriji. Ugled kluba je srozan na nivo poluamaterskih timova iz fudbalski nepismenih zemalja.
FK Partizan više nije klub svojih navijača, već privatno vlasništvo nekolicine bahatih pojedinaca (uz saučesništvo nekolicine naših bivših saigrača koji im služe) koji su legalizovali kriminal, uveli kulturu nepotizma dok se bezočno bogate na račun kluba. Stadion je pust, zarastao u korov, a dug se meri desetinama miliona evra! Navijači opravdano bojkotuju domaće utakmice u znak protesta protiv ovog najmračnijeg košmara u kome nas drže prisilom.
Sada, kada je posao obavljen skoro do kraja, nalogodavci likuju jer je jaz između nas i našeg sportskog rivala nikad veći. Jedan klub je u Ligi šampiona, a drugi, planski razoren, svakog trenutka može da se ugasi. Naravno, ti isti će sada pohrliti da mu daju pomoć na kašičicu, posegnuće za kozmetičkim promenama, taman toliko da iživljavanje može da se nastavi.
Kome odgovara ovakvo stanje? O čemu se ovde radi? Javno pitamo sve predstavnike vlasti: ”Da li podržavate okupaciju u Partizanu?” Bar tako kaže Miloš Vazura! To je njegov adut u svakoj priči i kec iz rukava: „Imamo podršku države!“ Podršku za šta? Kakvu i čiju to podršku mogu imati ljudi koji su kriminalnim radnjama doveli jednu instituciju poput Partizana u ovakvo stanje? Podsećamo vas da je Partizan državni klub, i da Beograd nema samo jedan veliki klub. Interes Partizana mora da bude prvorazredni državni interes, ali smo svedoci da nije tako.
Danas se funkcije u FK Partizan ne dele prema kvalifikacijama i kompetencijama, nego prema tome koliko nisko možeš da se sagneš u podaništvu nalogodavcima, da podviješ rep i okreneš glavu na drugu stranu dok siluju Partizan. To je najveća zaostavština Žarka Zečevića i kamarile koja je legalizovala taj vid nepotizma i kriminala, a Milorad Vučelić i Miloš Vazura su ga podigli na nivo umetnosti. Bez stida, bez srama, i bez ikakvog sportskog rezultata, doveli su nas na ivicu ambisa, isterali su nas sa stadiona, na ulicu, da tamo potražujemo da nam se vrati ono što je naše! O sramotnoj Skupštini, ljudima koji zarad malo koristi pristaju na kolaboraciju ne treba ni trošiti reči.
Inicijativa za oslobođenje kluba je došla kroz borbu navijača. Nas više od 90 bivših fudbalera i trenera, saglasni smo sa njima, jer imamo zajednički cilj – vratiti Partizan partizanovcima.
Jedino prihvatljivo rešenje je momentalna smena uprave i poziv na hitno i transparentno organizovanje nove, legitimne Skupštine, uz aktivno učešće navijača i onih koji istinski vole Partizan. Nećemo pristati na kozmetičke promene koje samo produžavaju već napisani scenario uništenja Partizana“, stoji u pismu čiji su potpisnici između ostalih:
Ivan Golac, Nenad Stojković, Dževad Prekazi, Vladimir Vermezović, Goran Bogdanović, Bajro Župić, Milinko Pantić, Saša Ilić, Damir Čakar, Vladimir Stojković, Marko Šćepović, Lazar Marković, Miloš Jojić, Nikola Ninković…
Maratonka iz Ugande Rebeka Čeptegej preminula je od zadobijenih povreda!