Košarkaš Bajerna i reprezentativac Srbije, Vladimir Lučić je u razgovoru za „ATV“ izjavio da je vreme u Partizanu bilo presudno za njegov košarkaški put.
On je srećan što se košarkaški razvijao u takvoj sredini i sa trenerima koji su tada bili u Partizanu.
„Imao sam sreću što sam bio u takvoj sredini i što sam odrastao uz trenere koji su tada bili u Partizanu. Kada uzmemo šta Partizan znači u evropskoj košarci, to je velika stvar. Partizan me je oblikovao i napravio igračem kakav sam danas. Nisam verovao da ću igrat košarku na ovom nivou, jer do dolaska u Partizan košarka mi nikad nije bila prva, pa ni druga opcija. Jedan sam od retkih sportista koji je redovno završio srednju školu, išao sam na sve ekskurzije, na matursku proslavu. Kada je sve to prošlo, igrom slučaja na mala vrata sam došao u Partizan. Izborio sam se neplanski da ostanem u prvom timu. Nije bilo nekog prelamanja, otac je uticao na moju odluku. Stariji brat imao je teži košarkaški put, promenio je mnogo manjih sredina. Kada sam dobio priliku da idem u Partizan, tata je insistirao da idem na najveću scenu i vidim da li je to to. Iz te perspektive nisam ni sanjao, vremenom se košarka i ovaj način života uvuče pod kožu i tako je postalo deo mene“, zaključio je Lučić.
Prisetio se i poraza od Slovenije u finalu Evrobasketa 2017. godine.
„Sve je bilo specifično, od priprema do odlaska u Istanbul. Tim je sastavljen od 12 zdravih igrača, Bogdan Bogdanović je bio lider, isticao se i Boban Marjanović kao NBA igrač, a ostalih deset momaka bili su spremni da preuzmu sporedne uloge. Bili smo prava ekipa, podredili smo se timu. I danas mi je žao zbog tog finala. I uopšte, stvari koje su mi se dešavale u vezi reprezentacije, volio bih kada bih mogao to da promenim“.
Lučić je prokomentarisao pritisak srpske javnosti na Nikolu Jokića nakon odluke da propusti kvalifikacije za Olimpijske igre, na koje se Srbija nije plasirala.
„Ne pada mi na pamet da govorim da li neko treba ili ne treba da igra. To je uvek osetljivo pitanje. Mene, iskreno, ne zanima mišljenje javnosti osim uskog kruga mojih bliskih ljudi. Ne mogu ja da znam koliko nekog nešto boli ili ne boli. Ljudi nemaju predstavu na šta naša tela liče posle 80 ili 90 utakmica u sezoni“, poručio je Lučić.
