Nekada je osvajanje titule u Holandiji bilo samo početak ambicija Ajaksa, dok se pravi domet generacije merio u Ligi šampiona. Danas je slika potpuno drugačija, a činjenica da je amsterdamski klub ovog leta evropski put započeo u kvalifikacijama za Ligu konferencije dovoljno govori o padu nekadašnjeg velikana.
Pre samo nekoliko godina Ajaks je bio na korak od plasmana u finale Lige šampiona. Danas pokušava da pronađe stabilnost i vrati se na mesto koje mu je decenijama pripadalo u evropskom fudbalu. Razmak između te dve slike nije nastao preko noći, već je rezultat niza pogrešnih odluka koje su postepeno narušile temelje jednog od najprepoznatljivijih fudbalskih sistema na svetu.
Generacija koja je zadivila Evropu
Ekipa koju je 2019. godine predvodio Erik ten Hag ostavila je dubok trag u evropskom fudbalu. Matijas De Liht, Frenki De Jong, Doni van de Bek, Hakim Ziješ, David Neres i Dušan Tadić činili su tim koji je pokazao da i klub izvan najbogatijih evropskih liga može da se suprotstavi najvećima.
Eliminacije Real Madrida i Juventusa u Ligi šampiona bile su potvrda kvaliteta te generacije. Ajaks je igrao hrabro, organizovano i sa jasnom idejom, a do finala ga je delilo svega nekoliko sekundi. Ipak, Lukas Moura i njegov pogodak u završnici revanša protiv Totenhema zaustavili su amsterdamski san.
Iako se taj tim danas često posmatra kroz prizmu propuštene prilike, njegov značaj bio je mnogo veći od samog rezultata. Ajaks je tada pokazao kako se gradi konkurentna ekipa bez finansijske moći najvećih evropskih klubova.
Nije pokušavao da kopira Real Madrid ili Barselonu. Oslanjao se na sopstvenu fudbalsku školu, pažljivo odabrana pojačanja i iskustvo igrača koji su mogli da preuzmu odgovornost u najvažnijim trenucima. Dušan Tadić bio je jedan od najboljih primera takvog pristupa. U Amsterdam nije stigao kao globalna zvezda, ali je svojim igrama postao jedan od simbola velikog evropskog pohoda.
Prodaja igrača nije bila problem, već ono što je usledilo
Za klub poput Ajaksa prodaja najboljih fudbalera predstavlja deo dugoročne strategije. De Liht i De Jong nisu bili prvi talenti koji su napustili Amsterdam, niti je bilo realno očekivati da će tamo ostati tokom čitavih karijera.
Ključna razlika bila je u tome što je Ajaks ranije umeo da nadoknadi takve odlaske. Sistem je omogućavao da se nova generacija postepeno priprema, dok su transferi služili kao finansijska osnova za nastavak razvoja kluba.
Vremenom je, međutim, počeo da se gubi kontinuitet. Odlazak Marka Overmarsa 2022. godine oslabio je sportski sektor, a nedugo zatim klub je napustio i Ten Hag, koji je karijeru nastavio u Mančester junajtedu. Tokom tog leta Ajaks je prodao igrače za približno 200 miliona evra, dok je za nova pojačanja izdvojio oko 100 miliona.
Takva ulaganja nisu donela očekivani rezultat. Novac nije bio dovoljan da nadomesti gubitak jasne sportske strategije, kontinuiteta u radu i stabilnosti unutar kluba. Problem više nije bio samo u tome ko odlazi iz Amsterdama, već i u tome ko dolazi, ko donosi odluke i na koji način se planira budućnost ekipe.
Od evropskog kandidata do istorijskog poniženja
Naredni period obeležile su česte promene u rukovodstvu, trenerskom kadru i transfer politici. Sven Mislintat dobio je zadatak da rekonstruiše ekipu, ali se njegov mandat završio posle svega nekoliko meseci. Ni Moris Stejn nije uspeo da pronađe rešenje koje bi zaustavilo pad.
Kriza je kulminirala tokom jeseni 2023. godine, kada se Ajaks našao na poslednjem mestu Eredivizije. Nekoliko meseci kasnije usledio je i težak poraz od Fejenorda rezultatom 6:0, jedan od najtežih trenutaka u istoriji njihovog velikog rivalstva.
Za klub koji je navikao da postavlja standarde u holandskom fudbalu, takvi rezultati predstavljali su mnogo više od loše sezone. Ajaks je počeo da gubi prepoznatljivost, a problemi su postali vidljivi i na terenu i van njega.
Decenijama je amsterdamski klub uspevao da ostane konkurentan uprkos odlascima najvećih talenata. Kada bi jedna generacija napustila prvi tim, nova bi bila spremna da preuzme njeno mesto. Akademija De Toekomst predstavljala je temelj tog modela, a razvoj mladih fudbalera bio je deo identiteta kluba, a ne samo način za ostvarivanje zarade.
Posle 2019. godine taj mehanizam nije potpuno nestao, ali više nije mogao da nadoknadi sve greške u upravljanju. Upravo je gubitak ravnoteže između razvoja igrača, transfera i sportskih ambicija doveo Ajaks u situaciju u kojoj se nalazi danas.
Mičel Sančez dobio zadatak da vrati prepoznatljivost
Novi pokušaj stabilizacije kluba povezan je sa Mičelom Sančezom, trenerom koji je preuzeo odgovornost za ekipu u periodu kada je Ajakсу potrebno mnogo više od nekoliko dobrih rezultata.
Njegov početak doneo je i trenutke koji podsećaju na nekadašnju filozofiju kluba. U pobedi nad Vojvodinom rezultatom 4:1, u svojoj prvoj zvaničnoj utakmici na klupi, priliku je dobio i šesnaestogodišnji Mohamed Abdala, koji je uspeo da se upiše u strelce.
Takvi detalji sami po sebi ne znače da je Ajaks pronašao dobitnu formulu, ali pokazuju zbog čega je važno da klub ponovo uspostavi vezu između prvog tima i svoje akademije.
Ni rezultati na početku sezone nisu dovoljni za konačne zaključke. Peto mesto posle sedam kola ne predstavlja učinak kakvom se u Amsterdamu teži, dok je poraz od PSV-a pokazao koliko je još posla pred ekipom. S druge strane, ubedljive pobede protiv Fortune i Viljema II, obe rezultatom 5:1, ukazale su na to da napadački potencijal postoji.
Pred Sančezom je, međutim, mnogo složeniji zadatak od stvaranja efikasnog tima. Potrebno je vratiti poverenje u projekat, uspostaviti stabilnost i napraviti jasnu razliku između kratkoročnih rezultata i dugoročnog razvoja.
Ajakсу nije potrebna nova revolucija
U Amsterdamu bi povratak na stare staze možda trebalo da počne od jednostavnijih stvari. Umesto novih velikih rekonstrukcija i stalnih promena pravca, klubu je potreban kontinuitet kroz nekoliko sezona.
To podrazumeva jasnu strategiju prilikom dovođenja igrača, manje impulsivnih odluka i više poverenja u mlade fudbalere. Potrebno je i da sportski sektor ponovo funkcioniše kao celina, sa precizno definisanim ciljevima i odgovornostima.
Ajaks nikada nije imao finansijsku moć da dugoročno zadrži baš svakog igrača koji zablista u njegovom dresu. Real, Barselona, Bajern i najbogatiji klubovi Premijer lige i dalje će biti u prednosti kada je reč o platama i transferima.
Međutim, prednost Ajaksa nikada nije ni bila u tome da se sa njima takmiči na tržištu pod istim uslovima. Njegova najveća snaga bila je sposobnost da prepozna talenat, razvije ga i uklopi u sistem koji funkcioniše čak i kada najveće zvezde odu.
Zato se pravi povratak Ajaksa neće meriti samo mestom na tabeli, visinom potrošenog novca ili imenom novog trenera. Pokazaće ga trenutak kada klub ponovo bude stvarao igrače koji mogu da odgovore najvišim evropskim zahtevima, dok će prvi tim imati prepoznatljiv stil i jasnu perspektivu.
Tek tada će biti očigledno da se Ajaks nije samo oporavio od krize, već da je ponovo pronašao ono što ga je decenijama činilo posebnim.
Draw. https://t.co/RTRXak32fA
— AFC Ajax (@AFCAjax) October 10, 2026