Suad Šehović, bivši reprezentativac Crne Gore, borac bez mane i straha, momak kojeg bi svaki klub poželeo u svojim redovima, posle dvadeset godina, mnogo uspeha i rekorda, doneo je odluku da završi igračku karijeru.
Šehović koji je u svakom klubu u kompletnom okruženju zračio pozitivnom energijom, mirnoćom i željom da pomogne u svakom trenutku obratio sa javnosti u vidu saopštenja, koje prenosimo u celini.
“Sve važne odluke u životu donosio sam vrlo pažljivo. Tako sam i o završetku karijere razmišljao dugo. Nije bilo lako okačiti patike o klin, ali smatram da je ovo pravi trenutak da se povučem. Nema veće sreće i privilegije od toga da se baviš poslom koji voliš, a meni je košarka donela zaista mnogo dobrih stvari. Za više od 20 godina karijere doživio sam dosta uspona i padova, ali nikad nisam skretao sa puta koji sam zacrtao.
Bilo je mnogo lepih trenutaka u klubovima za koje sam igrao, važnih pobeda i titula, ali i poraza, sportskih povreda i nekih neostvarenih želja. Nakon i jednih i drugih, trudio sam se da ostanem fokusiran i dam jos više, da treniram još jače.. Posebna čast mi je kao profesionalnom sportisti ali i iskrenom patrioti, što sam igrao za reprezentaciju Crne Gore i predstavljao je na najvećim evropskim i svetskim takmičenjima.
Kao važnu prekretnicu u karijeri, naveo bih dolazak u Budućnost, klub u kojem sam odigrao najbolje utakmice, nosio kapitensku traku, osvojio važne titule i zadržao se punih 10 godina. Srećan sam što baš ovde završavam svoju igračku karijeru.
Na kraju, želio bih da se zahvalim svojoj porodici za ljubav, razumevanje i bezrezervnu podršku svih ovih godina. Hvala klubovima koji su mi ukazali poverenje, trenerima, saigračima, navijačima, novinarima i svim dobrim ljudima koji su na bilo koji način bili deo moje sportske priče i podržavali me u karijeri. Ovo je kraj jedne sjajne životne etape, a ja se radujem svemu novom što dolazi.”.
Tokom karijere, Suad Šehović je branio boje Bosne, Olimpije, Budiveljnika, Himika, Budućnosti i reprezentacije Crne Gore. Osvojio je titulu u ABA ligi, osam titula u Crnoj Gori, dve u Bosni i Hercegovini, deset trofeja u Kupu Crne Gore, dva u Kupu BiH, po jedan u Kupu Ukrajine i Slovenije. Rekorder je po broju postignutih trojki u ABA ligi, a u mnogim statističkim kategorijama je u TOP 10.
Posle izgubljene bitke za Ledeja, Makabi krenuo po Petruševa?!