Dolazak Veljka Paunovića na mesto selektora Srbije trebalo je da označi početak novog poglavlja.
Posle godina u kojima reprezentacija nije uspevala da pronađe kontinuitet, očekivalo se da trener koji je sa omladincima napravio veliki rezultat donese jasnu ideju i stabilnost.
Za sada, međutim, slika nije onakva kakvoj su se mnogi nadali.
Posle sedam utakmica na klupi Srbije, Paunović ima učinak od dve pobede i čak pet poraza. Još veći razlog za zabrinutost nije sama statistika, već činjenica da reprezentacija ni posle toliko utakmica nema igru koja bi ulivala sigurnost.
Srbija često izgleda kao tim koji nema odgovor kada stvari ne krenu prema planu. U odbrani se ponavljaju greške, u napadu nema dovoljno kontinuiteta, a prilike se stvaraju mnogo teže nego što bi se očekivalo od ekipe sa kvalitetom koji poseduje.
Nema kontinuiteta ni u sastavu ni u igri
Jedan od problema koji se jasno uočava jeste česta promena formacije i igrača. Naravno, selektor mora da traži najbolja rešenja, ali reprezentaciji je potreban i određeni kontinuitet kako bi igrači mogli da usvoje principe koje stručni štab zahteva.
Trenutno se taj kontinuitet ne vidi dovoljno.
Previše toga zavisi od individualnog poteza, inspiracije pojedinca ili trenutne reakcije na situaciju na terenu. Kada takav potez izostane, Srbija teško pronalazi alternativno rešenje.
Paunović zato mora da odgovori na jedno veoma važno pitanje – kakvu reprezentaciju želi da napravi?
Za sada odgovor nije dovoljno vidljiv na terenu.
Nije problem samo u tome što još nije pronađena idealna postava. Mnogo je važnije da se ne vidi dovoljno jasan obrazac igre. Srbija nema kontinuitet u načinu na koji napada, ali ni kada treba da se organizuje bez lopte. Nedostaje joj prepoznatljiv stil koji bi mogao da postane osnova za ono što dolazi.
Tadić može da pomogne, ali ne može sve sam
Veliku pažnju ponovo privlači i Dušan Tadić. Njegov kvalitet i iskustvo mogu mnogo da znače reprezentaciji, ali nijedan fudbaler ne može sam da bude sistem.
Tadić može da napravi razliku, da poveže linije tima i reši određene situacije svojim kvalitetom. Ipak, cilj mora da bude stvaranje ekipe u kojoj će on biti važan deo sistema, a ne igrač od kojeg se očekuje da svaki problem reši individualnim potezom.
Reprezentacija mora da funkcioniše kao celina.
Poraz od Grčke pokazao stari problem
Upravo je poslednji poraz od Grčke ponovo otvorio pitanje stabilnosti Srbije.
Kada ekipa primi gol u završnici utakmice koju je trebalo da privede kraju, normalno je govoriti o individualnoj grešci. Ali ako se slične situacije ponavljaju, onda se mora analizirati i šira slika.
Srbija prečesto izgubi kontrolu u trenucima kada bi trebalo da bude najmirnija.
To je problem koji se ne rešava jednom izmenom ili jednom utakmicom. Potrebni su sistem, disciplina i jasne uloge svih igrača.
Liga nacija je važnija nego što izgleda
Zbog toga naredne utakmice ne bi trebalo posmatrati samo kroz rezultate u Ligi nacija.
Ovaj period je važan i zbog onoga što reprezentaciju očekuje u budućnosti. Put prema Evropskom prvenstvu 2028. godine zahtevaće stabilniju Srbiju, a vreme za stvaranje takvog tima ne može da se troši bez jasnog plana.
Posle poraza od Grčke situacija je dodatno komplikovana. Srbiju očekuju dueli sa Holandijom i Nemačkom, a potom i gostovanje Grčkoj u novembru.
Treće mesto donosi siguran opstanak u postojećem rangu, dok bi poslednja pozicija značila ispadanje u B diviziju. Takav scenario mogao bi da utiče i na poziciju Srbije pred žreb kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Zato naredni period ima mnogo veću težinu od običnog nastavka takmičenja.
Paunović sada mora da pokaže rezultat rada
Veljko Paunović je već dobio dovoljno utakmica da se počnu uočavati konture njegovog rada. Nema potrebe za velikim obećanjima, niti za pričom o tome šta će reprezentacija jednog dana postati.
Potrebno je da se promena vidi sada.
Ne očekuje se savršena reprezentacija preko noći. Očekuje se da Srbija bude organizovanija, sigurnija i da iz utakmice u utakmicu pokazuje napredak.
Najveći problem ne bi bio samo još jedan neuspeh protiv Holandije. Mnogo ozbiljnije bi bilo da nekoliko meseci kasnije ponovo zaključimo da je prošlo još jedno vreme, a da reprezentacija i dalje nema jasno lice i pravac kojim ide.
To nije presuda Veljku Paunoviću, već slika onoga što je do sada moglo da se vidi na terenu.
Isto su videli i navijači koji su u četvrtak uveče došli na stadion „Rajko Mitić“. Od reprezentacije se ne traži nemoguće. Traži se da postoji plan, da se taj plan vidi kroz igru i da Srbija konačno počne da izgleda kao tim koji zna šta želi.
⚽️🇷🇸 pic.twitter.com/3HbCcvUEAH
— Fudbalski savez Srbije | FA of Serbia (@FSSrbije) September 29, 2026