Mladi rukometaš Vojvodine mečom protiv Silkeborga pokazao da Toni Đerona pored Marsenića i Pešmalbeka na Evropskom prvenstvu u Minhenu može da se osloni na Novosađanina
Uvek je srpski rukomet bio rasadnik pivotmena svetske klase.
Starije generacije pamte Momira Rnića i Veselina Vukovića iz zlatnog perioda jugoslovenskog rukometa, kasnije i Dragana Škrbića i Ratka Nikolića, a danas imamo jedan od najboljih tandema pivotmena u Evropi. U pitanju su Mijajlo Marsenić, as lidera Bundeslige i osvajača Lige Evrope Fukse Berlina, i Dragana Pešmalbeka koji napada evropsku krunu sa Vespremom.
Uz njih stasava i Luka Rogan, koji je, iako ima samo 20 godina, ima značajan staž u šampionu Srbije, Vojvodini. Ove sezone je uzdanica Borisa Rojevića, prvi kružni napadač tima, a protiv Silkeborga je odigrao verovatno najbolji meč u karijeri. Posebno je blistao u prvom poluvremenu, bio je nerešiva enigma na crti, davao golove kao na traci u trenucima kada bekovi Lala nisu uspevali da probiju danski bedem.
Iako ubedljivo najmlađi u crveno-belom dresu, pogocima je uneo uneo samopouzdanje saigračima i pokazao da se na Sanoj bari rađa pivotmen za velika dela. Đerona ge je pozivao tokom prošlog ciklusa za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Ima jaku konkurenciju na crti, ali igrama u dresu srpskog šampiona na velikoj sceni i mladi Novosađanin se nameće za kontinentalni šampionat naredne godine u Mihenu. Pojačaće konkurenciju iskusnijim i i uvom trenutku boljim Marseniću i Pešmalbeku.
Osam pogodaka je postigao protiv Silkeborga, najviše na meču. Iako je blistao, ima i dalje prostora za napredak. Tu su i dalje neke “dečije bolesti”, promašeni ziceri, na igri u odbrani mora još da radi. Nekoliko puta je ispadao, dobio je nepotrebno isključenje posle povlačenja rivala s leđa sredinom drugog poluvremena, kada su Lala stigne prednost Danaca, kada je Slana bara proključala, ali nema sumnje da vreme radi za Rogana, da tek treba da stasa u pivotmena svetske klase. Imaće Vojvodine muka da ga zadrži narednih sezona na Slanoj bari.
Već nekoliko godina je standardni prvotimac Novosađane, Vošino dete, poniklo na Slanoj bari. Iskustvo je nakupio i u juniorskoj selekciji Srbije, najboljoj generaciji srpskog rukometa u poslednjoj deceniji koju vodi s klupe Đorđe Teodorović. Prošle godine je bio deo bronzane reprezentacije na šampionatu Starog kontinenenta u Portugaliji, bio perjanica tima zajedno sa Stefanom Dodićem i Milošem Kosom. Ovog leta je bio četvrti na svetu sa Orlićima na planetarnom prvenstvu u Atini i Berlinu. Činio je odlilčan tandem na crti sa Brankom Predovićem, igračem slovenačkog Gorenja.
Početkom godine je bio u konkurenciji za Svetsko prvenstvo u Katovicama. Bilo je sa najboljom selekcijom na početku priprema u Staroj Pazovi, ali se tada Đerona odlučio za iskusnijeg Ivana Popovića, sadašnjeg igrača Ademar Leona, kao trećeg pivotmena, ali sjajne igre na početku sezone verovatno će mu doneti poziv za Minhen narednog januara.
U Roganove kvalitete mogao je da se uveri na licu mesta i Toni Đerona koji ga je posmatrao na Slanoj bari meč protiv Silkeborga. Imaćemo sjajan trio kružnih napadača na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj za dva i po meseca, gde Srbija ima ambicije da izbori kvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu.
