Jedan od najcenjenijih stručnjaka u Nemačkoj govorio o funkcionisanju RB Lajpciga, narednog rivala crveno-belih u Ligi šampiona…
Marko Roze pred Zvezdu – ni reč o Zvezdi! Trener RB Lajpciga i jedan od najcenjenijih stručnjaka u Nemačkoj, dao je intervju za Frankfurter algemajne cajtung, a da pritom ni na koji način u priču nije uključio beogradske crveno-bele. Da se ipak nalazimo u predvečerje duela nemačkog osvajača kupa i srpskog šampiona, u uvodu same priče pojašnjava novinar Sebastijan Stir i to na prilično misteriozan način…
Na stolu pred njim velika činija muslija sa jogurtom, a na ormariću paket iz Beograda. Prijatelj iz Partizana želi mu puno sreće protiv Crvene zvezde, njegovog narednog rivala u Ligi šampiona. „U fudbalu pokloni postoje samo van terena“, priča Marko Roze, ne otkrivajući niti identitet prijatelja partizanovca, niti sadržaj paketa. Stakleni zidovi odvajaju njegovu kancelariju od kancelarija njegovih pomoćnika. Sa sofe puca pogled na veliki ekran. Odatle Roze analizira svakog narednog protivnika. „To je moj kutak gde volim da se osamim“, dodaje staloženi strateg.
Nakon osam kola u Bundesligi Lajpcig je izvan zone Lige šampiona. Ima pet bodova manje od lidera Bajer Leverkuzena. Ipak, jedan trofej već je osvojen – DFB Superkup, i to ubedljivom pobedom protiv Bajerna u Minhenu (3:0). U LŠ pobeda i poraz. Dosta uspešan početak. Vaša ocena?
„Možda je uspešan upravo pravi izraz. Ni manje ni više od toga. Svi znamo koliko se brzo stvari menjaju u modernom fudbalu. Imali smo dobar niz, a onda remizirali protiv Bajerna u ligi. Potom smo izgubili od Sitija. U redu, može da se dogodi. Ali nedavno je bilo nerešeno protiv Bohuma. Taj smo ishod svi u klubu malo drukčije zamišljali. Treneru se odmah postavljaju komplikovanija pitanja nego da smo taj meč dobili“.
Da li kritika dolazi prebrzo?
„Ono što me brine jeste klasifikacija određenih stvari. Stalno se priča o razvoju našeg kluba. Kako ide, da li je dovoljno brzo. Uvek govorim, čak i nakon pobeda, da će biti teških trenutaka, da će doći faze kada će nam biti potrebni jaki živci“.
Letos su ekipu napustili najbolji igrači: Gvardiol, Enkunku, Soboslaj i Lajmer. Koliko je teško bez njih?
„Nije lako kada stalno odlaze igrači koje ste razvili po svojoj ideji igre. Ali biti u vrhu ostaje naš izazov. Ne želim da se žalim, niko to u klubu ne radi. Odradili smo sjajan skauting posao i doveli dobre zamene“.
Može li Lajpcig u jednom trenutku da prestane da bude prodavac?
„Nemam iluzija o tome. Postoje veći klubovi od nas. Čak i ako ih je sve manje, naši igrači ih i dalje vide kao pravi sledeći korak u karijeri. Verujem da smo odlična stanica za talente koji žele da dostignu vrhunski nivo i da budu spremni da igraju u najvećim klubovima“.
RB je osvojio dva nemačka kupa zaredom, učesnik je Lige šampiona redovno – koliko je to važno za ugled kluba?
„Stvari godinama idu uzbrdo. Ali svesni smo da nas mnogi ne vole. U gradu i regionu izazivamo pozitivne reakcije. Ljudi govore pohvalno o nama i našem sistemu, posebno u Evropi. Osećamo se ugodno tu gde jesmo“.
Da li svesno izbegavate reč ‘titula’?
„Drugačije pristupamo stvarima u odnosu na neke klubove. Nama niko ne može da garantuje da ćemo se plasirati u Ligu šampiona svake godine, a to je najvažnije, jer samo pod tim uslovom možemo da dovodimo igrače kap što je, recimo, Ćavi Simons. Ako nastavimo u ovom pravcu imaćemo šansu da u jednom času postignemo zaista veliki uspeh. Niko nam ništa neće pokloniti“.
Novi igrači poput Lukebe, Simonsa ili Opende odmah su izvršili ozbiljan uticaj na ekipu, doneli kvalitet. Očekivali ste to?
„Imamo još dosta posla. Ono što se odmah primetilo jeste dobar duh u timu. Na to smo stavili akcenat ovoga puta u našem trening kampu. Već prvog vikenda dali smo momcima dozvolu da mogu da se posećuju, da idu jedni kod drugih, da se druže. Išli smo na rafting, mnoge stvari smo radili zajedno. Ako kao trener shvatite da na sve morate da prisiljavate igrače – onda to nije to. Nema svrhe. Ali ako momci odmah prihvate taj princip, onda shvatite da imate dobru grupu. Sada znam da smo na pravom putu“.
Dozvolili ste igračima da se posećuju, da izlaze zajedno – to nije baš uobičajeno u modernom fudbalu?
„Za mene je to bitno. Ti momci žive u drugom vremenu u odnosu na nas. Društveni mediji su veliki problem, ali potrebe su iste kao i uvek. Znam koliko je meni kao igraču bilo važno da se zabavljam i provodim vreme sa kim želim. Posle toga smo na tome živeli narednih nekoliko dana, čak i nedelja. Kao trener to morate da razumete, da dozvolite. Kad je igrač zadovoljan i srećan, manje je važno što nije baš u potpunosti svež sledećeg jutra na treningu“.
Kako tražite igrače? Procenat pogođenih pojačanja Lajpciga veoma je visok?
„Osnovna ideja mora da bude ispunjena, da se profil fudbalera uklapa u ono što želimo da igramo. Da može da ispuni zadatke. Sadržaj mora da odgovara. Takođe, bitna je i ljudska strana. Veoma se vodi računa o karakteru potencijalnih pojačanja“.
Ćavi Simons izjavio je da je posle razgovora sa vama želeo samo u Lajpcig. Kako ste ga ubedili?
„U razgovoru ne sme da bude besmislica, ne sme da bude lažnih obećanja. Posetio sam ga u njegovoj kući. Bili smo Maks Eberl, Feliks Kruger i ja. Razgovarali smo normalno. Kazali smo mu šta planiramo sa njim, koju ulogu će imati. Mogao je da ode u mnoge klubove. Kada jedan tako tražen igrač odabere vaš klub, to mnogo govori. Već nam je vratio puno toga“.
Pominjene Maksa Eberla. Smatra se arhitektom sadašnjeg tima. Otpušten je. Da li ste bili iznenađeni koliko se sve brzo izdogađalo?
„Bio sam iznenađen i odlukom i tempom. Za mene je Maks bio važan čovek, čuvao mi je leđa. S druge strane, ako osetite da nešto nije u redu, morate da reagujete. Na kraju sve se završilo nekako logično“.
Eberl je od strane kluba optužen za nepoštovanje, nedostatak posvećenosti. Vi ste nešto slično doživeli u Dortmundu. Kako gledate na to vreme u Borusiji?
„Pozitivno. Postali smo vicešampioni. Nedostajao je napredak u drugoj sezoni, tako je procenjeno“.
Sada radite u svom rodnom gradu, kakav je osećaj?
„U neku ruku može da bude teže van kuće, jer imate posebnu vezu sa gradom, sa klubom. Poznajete mnogo ljudi, izlazite, svaki kutak vam je poznat, ljudi vas zaustavljaju. Pozitivne stvari – ćerka mi ovde ide u školu, osećam se prijatno, možda će imati više tolerancije za mene“.
Da li danas klubovi prebrzo otpuštaju trenere?
„U zavisnosti od veličine kluba… Negde ćete biti u problemu ako samo tri meča odigrate bez pobede. U četvrtoj ste već u opasnosti. Negde imate fore pet, šest ili sedam mečeva. Sve se okreće za 180 stepeni u dve-tri nedelje“.
Gde će Lajpcig završiti na kraju ove sezone?
„Mi smo klub koji uvek puca na visoko, ali ne treba ni da ludujemo“.
Šta karakteriše ljude u Lajpcigu?
„Direktni smo i otvoreni. Ne shvatamo previše ozbiljno sebe, šalimo se na svoj račun, smejemo se. Imamo posebnu istoriju, Lajocig je grad heroja, gde je mnogo toga pokrenuto kada je u pitanju ujedinjenje Nemačke. U pitanju je kosmopolitski, studentski grad“.