Đordi Bertomeu više neće vršiti funkciju izvršnog direktora Evrolige, prenose grčki mediji. Bertomeu posle 22 godine napušta ovu poziciju. Još prošle godine je izglasano da Bertomeu više ne bude prvi čovek ovog takmičenja, ali se razmatrala ta odluka.
Bord Evrolige odlučio je da potvrdi odluku i Bertomeua “skloni” sa čela, prenosi grčka Gazeta.
Njegovu smenu su izglasali CSKA, milanska Olimpija, Žalgiris, Makabi, Olimpijakos i Panatinaikos, pa španskim klubovima – uz podršku Efesa i Fenerbahčea – nije prošla ni ideja da Bertomeuov mandat bude produženu na jednu tranzicionu sezonu.
Istina, klubovi nezadovoljni Bertomeuovim radom su pristali na kompromis i prihvatili da Đordi zbog velikog iskustva privremeno ostane u organizaciji kao spoljni savetnik. Ugovor o angažmanu na mestu izvršnog direktora ističe mu 30. juna i juče mu je predočeno da on neće biti obnovljen.
Posle 22 godine Đordi Bertomeu neće biti glavni čovek evropske košarke, a uz njega nestaće i sama funkcija izvršnog direktora. Ili ona barem neće nositi tolika ovlašćenja. Ubuduće će Evroliga imati nekoliko speijalizovanih komisija i dva ili tri direktora koji će podeliti obaveze i rukovoditi takmičenjem na dnevnoj bazi.
Izvršni odbor Evrolige tek treba da ih izabere, ali Mozzart Sport vam je već najavio da bi glavna rola mogla da pripadne proslavljenom Dejanu Bodirogi, dok se pominju i generalni menadžer Bajerna Marko Pešić, sin srpskog selektora Svetislava Karija Pešića, te suvlasnik Makabija Dejvid Federman.
Bertomeu je dakle bivši, ali ta odluka nije još dala odgovore na pitanja o budućnosti evropske košarke. Jer tek treba da se odluči da li će ruski klubovi sledeće sezone moći da igraju u Evroligi – a verovatno neće zbog rata u Ukrajini – koliko će timova brojati takmičenje, kome će pripasti tri specijalne pozivnice (najveće se šanse daju Crvenoj zvezdi i Partizanu kao finalistima ABA lige, te Valensiji)…
Podsetimo, prema nekim najavama Evrokup bi trebalo da pređe u Fibine ruke i ujedini se sa Ligom šampiona, dok je po nekim pretpostavkama NBA liga spremna da “pomogne” košarci na Starom kontinentu uz uslov da se elitno takmičenje proširi na 24 učesnika. A da Evrokup, do koga bi se stizalo preko državnih prvenstava, daje šest klubova. Ta ideja ipak nije usvojena i pitanje je hoće li, ali se svi nadaju da će bar jedan gorući problem biti rešen: da se utakmice Evrolige ubuduće neće poklapati sa reprezentativnim prozorima.
LAZIĆ: Odlučiće kolektivna igra u odbrani i želja za trofejom!