Rezultati mini-ankete među Grobarima bi pokazali da su navijači zadovoljni: tim im je posle 567 dana na prvom mestu, a uz to gledaju najboljeg strelca i asistenta takmičenje. Kad biste pristalice crno-belih upitali ko je najbolji egzekutor prvenstva, u velikom procentu bi pogodili da je reč o Mateusu Saldanji (deli status sa Žan Filipom Krasoom) paker ekipe verovatno bi na prvu loptu, bez gledanja, pomenuli bi Bibarsa Natha, zbog načina na koji diriguje igrom. Čak ne bi mnogo pogrešili, jer Izraelac jeste pri vrhu, ali nije najbolji, pošto se na tu poziciju probio – Kristijan Belić.
Kao što je ekipa doživela metamorfozu tokom leta i posle ispadanja iz Evrope dobila novu snagu, tako deluje da se vezista Parnog valjka preobrazio u jednog od najuticajnijih pojedinaca tima. Čak i golim okom vidljiv učinak potkrepljuje činjenica da je bivši član Čukaričkog namestio već pet golova i po tome mu nema ravnog ne samo u Humskoj, već u kompletnoj Mozzart Bet Superligi. Poslednje svedočanstvo koliko je fudbalski „porastao“ ponudio je u Kruševcu, u trenucima kad je sastav Igora Duljaja tražio način da „otvori“ utakmicu protiv Napretka upravo je Belić dodao loptu Aldu Kaluluu i omogućio Francuzu da postigne prvenac od dolaska iz Sošoa. Ta asistencija mu je bila već peta od početka sezone i niko u takmičenju ih nema više.
Tokom duela sa Javorom namestio je Kristijan Belić pogotke Kvinsiju Menigu i Mateusu Sladanji, na gostovanju IMT-u pogurao Partizan ka preokretu proigravši brazilskog napadača, zatim je iznudio jedanaesterac, što se u poslednjih nekoliko godina na svim meridijanima tretira kao asistencija (Bibars Natho pogodio sa bele tačke), a onda u Kruševcu, u susretu koji je pretio da bude napet, u završnim sekundama prvog poluvremena dodao Kaluluu. Sve kad se zbroji, nekadašnji polaznik Vest Hemove akademije ima asistenciju više od saigrača Bibarsa Natha i najboljeg igrača prethodne sezone u Srbiji, Saše Jovanovića, pošto je prvotimac TSC-a u subotu veče omogućio Milošu Pantoviću da poentira u Lučanima.
Kakav je to napredak doprinosu Partizanu postaje jasno kad se zna da je za celu prošlu sezonu asistirao samo jednom i to pre 13 meseci na gostovanju u Lazarevcu. Suštinski mu je pozicija ista, i dalje je u veznom redu, nije ga stručni štab primakao golu, pa da on deli lopte, već je trik u tom što je Belić važi za punokrvnog igrača, sposobnog da se pojavi na svakom delu terena, pa kad „zakrpi“ rupe u odbrani (a i njih je sve manje) stiže da pomogne ofanzivcima. Tu se vidi još jedna pozitivna promena u igri Partizanovog motorina. Iako dejstvuje na osetljivom mestu, gde mora dosta da se potroši energetski i sprečava akcije rivala, Belić je uspeo da uradi ono što su mu treneri savetovali. Postao je racionalniji. Više nema nesmotrenih startova, kašnjenja prilikom ulaska u duele, rasprava sa sudijama… Posledično tome, nema ni kartona u onoj meri koja ga je prethodne sezone u ovo doba često remetila i sputavala da pokaže šta sve zna. Dosad je zaradio samo jedan žuti (i jedan crveni, u drugom produžetku revanša sa Sabahom), a prošle sezone je bio kolekcionar (17), s tim da je do ove faze četiri puta opomenut i takođe jednom isključen. A izgleda da nije samo „krljač“ kakim su ga mnogi karakterisali. U redu, nije baš ni iz kovnice plemetnih igrača, ali valja imati na umu da je prošao školu Vest Hema i otuda pojavljivanje iz drugog plana kad protivnik na njega zaboravi.
Može biti da nije (samo) do fudbala, jer se Kristijan Belić u međuvremenu skrasio na emotivnom planu, uplovio u bračne vode i smirenost van terena preneo na utakmicu u vidu manjka agresije prema protivniku. Kad mu je fokus lopta, onda je to i dalje isti Kristijan, možda i njegova unapređena verzija, jer Grobare ponekad više oduševi klizećim startom, pa onda i urlikom koji baci publiku u trans i orbraduje je jednako kao da je namestio ili postigao gol.
U ekipi gde godinama glavnu reč vode stranci (prethodne dve Rikardo Gomeš bio prvi strelac lige), čiji je član već petu sezonu Bibars Natho, a gde je nominalni kapiten Svetozar Marković, a Nemanja Nikolić emocijom i savetima olakšava saigračima proces prilagođavanja, izborio se Kristijan Belić za ono što je u grupi najteže. Nametnuo se kao lider. I tribina to ceni. Zato nije slučajno što su se u renoviranom Partizanu navijači baš sa njim poistovetili, iako su se čak i Grobari leta 2022, kad je angažovan iz Čukaričkog, pitali šta će nam ovaj.
Sad bez „ovog“ ne mogu. Busanje u grudi i emocija koja izbija iz momka rođenog u Belgiji pokazuju da u njemu i te kako ima balkanskih iskri što rasplamsavaju vatru optimizma na crno-beloj strani Topčiderskog brda.