Trojica velikih asova i jedan debitant u završnici – to će biti sutrašnje polufinale Ju-Es opena. Trojica gren slem šampiona i jedan početnik bez ijednog ATP finala koji je iskočio iz žreba kao zec iz čarobnog šešira.
Niko pre turnira nije ozbiljno očekivao od Bena Šeltona da se umeša u borbu za trofeje, ali je Amerikanac sjajnom igrom dokazao da je tenis i dalje nepredvidljiv sport, da veliki talenti začas nađu načina da se probiju u vrh.
Utisak je da ovaj poker asova u poslednjem vikendu poslednjeg gren slema sezone nije mogao da bude bolje izabran. Sa jedne strane mreže najbolji teniser svih vremena, čovek koji se bori za izjednačenje apsolutnog rekorda od 24 gren slem trofeja, jedini preostali član velike trojke.
Novak Đoković je na Flašing Medouzu pehar osvajao tri puta, još šest puta igrao finale. Ako iko zna da igra na betonu, onda je to on. Njegovi glavni aduti su fenomenalni udarci sa osnovne linije u penjanju, neverovatan ritern i neponovljivo iskustvo rekordera u broju najvećih trofeja.
Neće mu biti lako protiv veoma agresivnog Šeltona koji je sa 20 godina dobio toliko ubrzanje u karijeri da se već može reći da će naredne sezone biti apsolutna pretnja na svim brzim podlogama. Njegov fenomenalan servis sa leve strane, čija brzina ide i do 240 km na sat, verovatno neće biti tako opasan na šljaci, ali na betonu će zadavati muke čak i najvećem majstoru riterna svih vremenu. Onom iz Beograda.
Drugi polufinalni dvoboj će doneti sudar dvojice poslednjih šampiona sa Ist rivera. Danil Medvedev je pre dve godine dokazao da ima kvalitet čak i da savlada Đokovića u najvažnijem meču njegove karijere, baš u finalu Ju-Es opena, kada ga je samo jedna pobeda delila od Gren slema, sve četiri najveće titule u istoj sezoni.
Rus je pripadnik srednje generacije, negde između Đokovića i svog polufinalnog rivala Karlosa Alkarasa. Ima 27 godina, sedam više od Španca i devet manje od Srbina. Ako je suditi po datumu rođenja, ulazi u zlatni period svoje karijere. Iskusniji je od Karlitosa, fizički svežiji od Noleta.
Ali krštenica odavno nije najvažniji udarac u tenisu. Alkaras sazreva brzinom munje, Đokoviću ni godine ništa ne mogu. Naravno, sve to ne umanjuje mogućnosti Medvedeva, nikada ga niko ne sme otpisivati na betonu.
I za kraj, teniski kralj kome ističe vladavina. Alkaras će u ponedeljak vratiti krunu Đokoviću bez obzira na ishod turnira. Baš kao i preostala trojica polufinalista, i on ima sjajnu igru za beton. Možda čak i najraznovrsniju od sve četvorice.
Ako Danil na osnovnoj liniji postavi neverovatni zid sazdan od forhenda i bekhenda, odakle gruva haubicama, Karlos svojom fenomenalnom lepezom udaraca skoro uvek može da nađe rešenje.
Jedno je sigurno, po atraktivnosti protivnika, teško je zamisliti bolje polufinale. Ako oni to i dokažu na terenu, a nema razloga da tako i ne bude, ceo sportski svet će uživati u petak uveče.