Napadač reprezentacije Srbije Aleksandar Mitrović govorio je za zvanični sajt FIFA o svojim dostignućima u dresu reprezentacije, kao i o svojim uzorima i odličnoj formi u Čempionšipu.
Aleksandar Mitrović je nedavno uspeo da prestigne Stjepana Bobeka i tako postane najbolji strelac u istoriji naše reprezentacije. Golgeterski skor redovno povećava i predstavlja pravi strah i trepet za protivničke odbrane.
“Volim sve golove. Svaki pogodak je drugačiji i poseban na svoj način. Ako baš moram neki da izdvojim, onda je to moj prvi, protiv Hrvatske i protiv Irske u Beogradu u martu”, započeo je Mitrović.
Pričao je Mitrović i koliko mu znači što je nadmašio rekord Stjepana Bobeka koji je decenijama bio nedodirljiv za velika imena i napadače koji su nosili dres reprezentacije.
“Veoma sam ponosan zbog toga, velika stvar je to stvar za mene i moju porodicu. Rekord je trajao od 1956. godine, zato mi sve to budi neverovatna osećanja, to je jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu i karijeri. Maštao sam o njegovom obaranju od malih nogu, otkako sam počeo da igram za reprezentaciju. Bilo je dosta velikih imena koji su nosili dres državnog tima, a koji nisu uspeli da ga obore. Uvek sam verovao u svoje mogućnosti i radio sam naporno da bih ostvario san”.
Bez obzira na to što je ponosan na rekord, Mitrović kaže da brojke nisu ono što ga pokreće na terenu.
“Fudbal je strast više nego išta drugo. Nisam opsednut statistikom. Uvek je lepo kada imaš dobre brojke, ali fudbal igram zato što ga volim. To je ono što me tera da radim više, da dajem sve od sebe. Kada prestanem da osećam strast, povući ću se”.
Otkrio je Mitrović i ko su napadači na koje se ugledao dok je bio mlađi.
“Uvek sam gledao one najbolje, pogotovo na početku karijere. Uz njih sam bolje razumeo igru. Voleo sam da gledam Alana Širera i Didijea Drogbu. Kasnije me je inspirisao i Dijego Kosta. Njih trojicu sam najviše voleo da gledam”.
Rešeta mreže u Čempionšipu i u dresu Srbije. Tajne, kako kaže, nema, već je kluč svega u napornom radu.
“Nema nikakve tajne. Sve je u napornom radu i posvećenosti. Pun sam samopouzdanja, a imam i sjajne saigrače oko sebe. Imam sreće što igram sa momcima koji vole da saigraču “nameste“ gol, koji više vole da asistiraju nego da postignu gol. Kada imaš oko sebe igrače kakvi su Dušan Tadić, Sergej Milinković-Savić, Filip Kostić i Nemanja Radonjić, znaš da ćeš kada izađeš na teren da imaš lepu “uslugu“, jer su oni ti koji umeju da odigraju taj završni pas. Na meni je samo da ostanem fokusiran i da kada mi stvore šansu, pretvorim je u gol”.
Dobio je bivši fudbaler Partizana pitanje i može li Srbija preko Portugala do prvog mesta u grupi i direktnog plasmana na Mundijal.
“Igrali smo stvarno dobro protiv njih u Beogradu. Imali su dve šanse i postigli dva gola. Ne mogu da kažem da smo bili bolji, ali smo imali bolje šanse od njih. Poštujemo ih, veliki su tim sa mnogo odličnih igrača, ali se pokazalo da možemo da se nosimo sa njima. Imamo još dve teške utakmice pre meča sa Portugalijom: protiv Luksemburga i Azerbejdžana. Moramo prvo na njih da se koncentrišemo, jer mogu da nam naprave probleme. Potrudićemo se da sebi obezbedimo najbolju moguću poziciju pred meč sa Portugalcima”.
Takođe, govorio je o svom iskustvu sa Svetskog prvenstva u Rusiji istakavši da je ostao gorak ukus posle eliminacije u grupnoj fazi i da je sreća Srbiji okrenula leđa.
Nadamo se da to neće biti čest slučaj…