Duško Savanović je 2017. godine završio igračku karijeru, pa iako je razvio uspešan biznis u poljoprivredi, uzgajajući dunje, bez košarke nije mogao.
Kontakt sa igrom pod obručima zadržao je kao ambasador Evrolige, a ono što je manje poznato je i da je bio predavač na trenerskim klinikama u organizaciji FIBA.
„Može se bez svega u životu, pa tako mogu i ja bez košarke, ali kako“ – uz prepoznatljiv osmeh se zapitao Savanović.
Zastupnik je interesantne, za mnoge i revolucionarne teorije, da je kroz karijeru naučio više od igrača, sa onim sa kojima je i protiv kojih je igrao, nego od trenera.
„Ako izuzmemo taktičke stvari, kao što su na primer opcije napada, sve što sam u karijeri naučio, naučio sam od igrača. Košarka se uči od košarkaša. Svi učimo jedni od drugih, a kako treneri dolaze do ideja? Na primer, Murinjo? On kada gleda i razmišlja koje su mu opcije, šta bi mogao, on gleda u igrače. Duda Ivković je u krucijalnim trenucima svoje karijere uvek u poslednjih dva minuta utakmice iznosio tablu i pričao košarkašima: „Ponudite rešenje“. Bilo mu je nebitno da li će oni da naprave blok ili da urade nešto drugo, već samo da ponude rešenje“ – kaže Savanović i dodaje:
„Moje mišljenje je da treneri ne prave igrača, već da su oni tu da pomognu košarkašu da otkrije svoje mogućnosti. Da se trener pita onda bi od svakog mogao da se napravi Jokić, a to je nemoguće. Igrač mora da poseduje sve kvalitete i volju za radom, a trener je tu da ga usmeri, da mu otkrije njegove mogućnosti, šta je dobro, a šta ne. On je pomoć, a pravi igrač se sam stvara. Od ozbiljnijih trenera nikada nećete da čujete da kaže: „Ja sam napravio igrača.“ već samo: „Vodio sam u timu igrače. Čast mi je što sam imao Dražena u timu.“ Niko ne kaže: „Ja sam napravio Dražena!“ jer se Dražen sam napravio“ konstatuje Savanović.
