Partizan je institucija srpske i evropske košarke. Miško Ražnatović jedan od najuticajnijih, ako ne i najuticajniji menadžer na Starom kontinentu. Rat crno-belih sa superagentom doneo je samo nevolje crno-belima. Evo i zašto.
Ne radi se samo o šokantnom porazu od Mege u četvrtom kolu ABA lige, posle kog je Ražnatović likovao. Pobeđivala je Mega Partizan minulih godina i pre svađe kluba iz Humske i njenog prvog čoveka. Sve do dolaska Željka Obradovića na klupu crno-belih.
Zaboravili su trofejni trener i Miško na slučaj “Spanulis”, zakopali ga negde daleko u Grčkoj i izmirili se. A onda je usledio slučaj “Madar”. Ražnatović je razbesneo Partizan jer je Izraelca odveo u Fenerbahče. Klub iz Humske odgovorio je tako što je doneo odluku da igrači agencije “Beobasket” neće ubuduće igrati za crno-bele.
Tako je Mega preko noći postala rival koji ima motiv više protiv Partizana. Ne kažemo da ga ranije nije imala, ali je duel dva beogradska kluba iznenadno dobio novu dimenziju, što se videlo i u ponedeljak uveče kada je mladi tim trenera Marka Baraća bacio na kolena šampiona ABA lige.
Partizan nikako da kompletira tim. Neophodni su centar i “kršteni” plejmejker. I u tome se ogleda najveća šteta za crno-bele u ratu sa moćnim menadžerom kao što je Ražnatović. Umesto da ima “okean” košarkaša na raspolaganju i olakšan put ka kompletiranju tima, Partizan je prinuđen da peca u bari. I to “preko bare”, da čeka da neko od NBA asova ne uspe da potpiše ugovor.
Zbog toga su u Partizanu morali da se sete kultne rečenice iz filma “Munje” koju izgovara Nikola Đuričko: “Lepo kaže Čarls Barkli, što ulaziš u frku kad si slabiji?”. Nije Partizan slabiji od bilo kog pojedinca. Ali jeste oslabljen jer ne može da računa na pomoć uticajnog agenta. Jedan košarkaš, pa makar to bila i Zvezda u usponu Evrolige Jam Madar, nije dovoljan razlog da klub trpi na košarkaškoj pijaci i stekne moćnog neprijatelja. I da se to neprijateljstvo prelije i na parket.