Nakon žreba u Nionu bilo je dosta zluradih komentara, u stilu, “grupa E pripada Ligi Evrope, ne Ligi šampiona”, ali neke stvari se zaboravljaju. U ovoj grupi su dva evropska prvaka, Seltik i Fejenord, Atletiko koji je igrao dva finala samo u prošloj deceniji, ali i Lacio koji ume da bude opasan, tim pre što nema ništa da izgubi, sam plasman je velika stvar. Neće se složiti njihovi navijači, ali znate i sami da u Rimu realnost nije prepreka ambicijama.
Doduše, ako se pogleda aktuelni trenutak, od sva četiri tima, baš “L’Akvile” imaju najviše problema, pre svega zbog unutrašnjeg sukoba. Despotizam Klaudija Lotita naišao je na tvrdoglavost Mauricija Sarija koji je ostvario cilj prošle sezone, Do raskola je došlo oko ovlašćenja, Lotito dovodi igrače, priča se u dobro obaveštenim krugovima da se ni Igli Tare nikada nije pitao ništa. Sari je smatrao da njegova reč mora da bude poslednja, ali je na kraju dobio poruku da može da traži profil igrača, ali su personalna rešenja predsednikov izbor.
Na to se nadovezala prodaja Milinković-Savića, lavovski deo prihoda od prodaja je u stvari Srbinov odlazak u Saudi Arabiju i taj novac je utrošen za pojačanja, Kasteljanosa, Isaksena, otkup Kanćelijerija što priznaćete nisu imena koja bi nekoga impresionirala.
Dva poraza na startu su dodatno produbila konflikt, pogotovo jer je Sari izjavio da su pojačanja nespremna. Lacio će svakako probati da stigne u top 16 fazu kao i u prošlom učešću pre tri sezone, kada ih je lako u osmini finala eliminisao Bajern.
Atletiko je prvi favorit za prolazak. Dijego Simeone sprovodi svoj sistem, gleda u leđa Realu i Barsi, a “Jorgandžije” su prvi put od 2018. prošle sezone ostale bez nokaut faze. Bio je to veliki udarac za Madriđane, završili su kao četvrti, u društvu Portoa, Leverkuzena i Briža, pa će se sada potruditi da se tako nešto ne ponovi. Neuspeh se odrazio na pijacu, nije bilo dovoljno sredstava za velike transfere, kao slobodni igrači stigli su Turčin Sojundžu i bivši kapiten Čelsija Aspilikueta, kao i par jeftiniji igrača iz Primere. Kasu su punili Kunja, Renan Lodi, Kondogbija, Feliks je poslat u Barsu (podsetimo da su ga platili 120 miliona ekipi Benfike), a Karasko je ponovo otišao u Aziju. I dalje je to odličan, iskusan tim, sa igračima koji su dugo na okupu, upoznati su sa Simeoneovim sistemom rada i nema nikakve sumnje da su u prednosti u odnosu na ostale timove.
Ali, sama činjenica da je i Lacio u grupi, daje pravo na nadu Seltiku, odnosno Fejenordu. Dva giganta očajnički žele iskorak u Evropi, posebno se to odnosi na škotski tim. Naime, Seltik je posle povratka Brendona Rodžersa kome je Postekoglu ostavio u amanet triplu krunu u domaćim takmičenjima (i sam Rodžers je u prvom mandatu učinio isto) čvrsto rešen da napravi neki rezultat u Ligi šampiona, odnosno da prođe grupu. Ali, njima ne ide baš u ovom takmičenju. Naime, “Bojsi” su poslednji put grupu prošli 2012. kada ih je izbacio Juve. Ono što treba napomenuti je da su dobro kupovali u prethodnim prelaznim rokovima (i tu Postekoglu sa svojim poznavanjem fudbala u Aziji ima zasluge), ali da će se tek videti da li igrači poput Furuhašija, Jag Hjun Juna i još četiri Korejca, odnosno Japanca mogu da budu prevaga. Neki su bili u timu prošle godine kada je Seltik u grupnoj fazi osvojio dva boda od mogućih 18.
Fejenord je vratio titulu, prodao Kokčua ekipi Benfike, malo su štucali na početku sezone, ali tim igra dobar fudbal, Arne Slot je na klupi treću sezonu, došlo je dosta zanimljivih igrača, Kalvin Stengs iz Nivce je ozbiljno pojačanje, kao i par igrača iz Belgije i Ivanušec iz zagrebačkog Dinama. Fejenord sigurno igra najofanzivniji fudbal, to može da pomogne, ovo je grupa u kojoj se ni Atletiko neće braniti, možemo da vidimo dosta golova.
Ako bismo izdvojili neke antepost opklade, po nama Fejenord ima šansu da ode uz Atletiko, kao drugoplasirani, kvota je odlična, a to se tiče mečeva u utorak, probali bismo pobedu Holanđana protiv Seltika, uz golove. Meč između Lacija i Atletika ćemo obraditi u drugim rubrikama.