Sezona za crveno-bele je završena sa tri trofeja u vitrini, a Ognjen Dobrić je eksplodirao nakon dolaska Dejana Radonjića i postao glavni nosilac igre crveno-belih, zasluženo je stigao i poziv selektora Igora Kokoškova, a bek Zvezde sjajno se odužio igrama na turniru u Atini.
On je gostujući u jednoj emisiji pričao o aktuelnim temama. Poznato je da ga u svlačionici zovu Šegi, a isti nadimak proširio se na tribine, a sada je Dobrić otkrio odakle to potiče.
“Ostao je taj nadimak. Bio je kamp u Trebinju, kamp Dejana Bodiroge. Imao sam dugu kosu, a verovatno ste gledali film Skubi Du. Bio sam mršav, duga kosa, ličio sam na Šegija i prozvao me jedan dečko Šegi, Šegi, Šegi i tako je ostalo. A u Mladenovcu su me znali kao Ognjen ili Ogi. Kada sam došao u Zvezdu pitali su me kako da te zovemo i meni bilo glupo da kažem Ogi. I kažem Šegi. I tako je i ostalo. Danas me svi tako znaju, sviđa mi se nadimak”, otkrio je Ognjen Dobrić.
Pored Šegija, poznat je i nadimak “Kninska kobra”.
“Iskreno, samo sam rođen u Kninu sticajem okolnosti. Rat je bio, jedina bolnica koja je radila, moji su živelu Šibeniku. Menjali smo lokacije. U avgustu 1995. smo krenuli u Srbiju sa kolonom. Imao sam 10 godina, ne sećam se ni Knina ni ničega. Nemam saznanje o tome. Ali, drago mi je kada pričaju o tome. Drago mi je da slušam priče o tome. Osećam se kao da sam pripadnik tamo naroda dole. Moji imaju korene odatle, kulturu iz Dalmacije. Preneli su na mene moji”, rekao je bek Crvene zvezde.
Isplivala je u javnost slika kada je Dobrić sa tribina bodrio voljenu Zvezdu, još iz mlađih dana.
“To je jedna fotka, a mi smo bili na svakoj utakmici. Bez majice, drali se, navijali. Ta ljubav sa Zvezdom traje”, ističe sjajni Dobrić.
Iza Zvezdinog beka je najbolja sezona u karijeri, a kruna svega je poziv u reprezentaciju, a evo kako se priprema za utakmice i šta radi nakon mečeva Evrolige.
“Nemam tremu, možda je to čudno. Jednostavno izađem na teren. Oni treniraju, ja treniram, pa ćemo videti ko je bolji. Tako ja gledam, trema ne donosi ništa dobro. Jednostavno sam odustao od treme. Ulazim u svaku utakmicu isto. Hoću da pokažem zašto sam tu gde jesam. Teško zaspim posle utakmica Evrolige, nema šanse da zaspim nekad do tri ili četiri. Ako zaspim do tri, onda sam uspeo u životu”, zaključio je on.