Doček sedmostrukog šampiona Vimbldona, Novaka Đokovića, organizovan je ispred Skupštine grada Beograda, gde su se okupio veliki broj njegovih pristalica.
Najbolji srpski teniser se jučerašnjom pobedom u finalu nad Nikom Kirjosom izjednačio sa svojim idolom iz detinjstva, Pitom Samprasom, po broju osvojenih titula na londonskom gren slemu.
Pored toga, prišao je Rafaelu Nadalu na listi tenisera sa najvećim brojem osvojenih gren slemova. Španac ih ima 22, Novak 21, a Rodžer Federer 20.
Na početku dočeka prvi je govorio Novakov stric, Goran Đoković:
“Fenomenalan uspeh, svi znamo koliki je to uspeh. Sa sedam titula na Vimbldonu, približava se broju Australijan opena. Mislim da će Vimbldon biti njegov turnir, jer još ne znamo da li ćemo ići u Australiju. Novak je toliko puta osvajao turnire, ali ovo je nešto posebno, odlepio se od magične cifre od 20. To mnogo njemu znači, mnogo i ovim ljudima. Hvala svim ljudima, pozivam ih da ostanu i uživaju. Bili su uz nas kada je bilo teško, sada je vreme da slavimo”.
Nakon intoniranja himne Republike Srbije, na balkon je izašao Novak Đoković:
”Ovo su najlepši trenuci u životu. Jedno veliko hvala svima koji su se pojavili, hvala od srca, divni ste. Vidim puno srpskih trobojki, dece, mladih ljudi, to mi ispunjava srce, hvala, volim vas, zauvek. Za ovakve trenutke vredi živeti i raditi. U mom slučaju, imao sam puno sreće u životu i karijeri da dostignem visine i osvojim sve što se može osvojiti u ovom sportu, ali ovo je nešto nezaboravno. Trofeji su trofeji i oni su prolazni, ali ovi momenti gde se povezujem sa vama su nezaboravni. Ljudi nemaju obavezu da budu ovde, a došli su, tako da ništa ne uzimam zdravo za gotovo. Ulepšali ste mi veče, godinu i život”
Potom je govorio o srpskom inatu, koji smatra presudnim faktorom svog uspeha:
”Do nedavno nije postajala tradicija tenisa u našoj zemlji. Boba Živojinović i Monika Seleš su obeležili jedno vreme i trasirali put nama ostalima. Devedesete su bile težak period, ali u tim godinama sam i ja stastavao, to je sve nas osnažilo i ojačalo i verujem da je to bio presudni faktor, taj neki srpski inat, volja za životom, pobedom. Juče sam davao intervju za američku televiziju i rekao sam da nema reči koja prevodi na engleski tu reč – inat. Ona pokazuje srce, dušu i volju kad je najteže”, rekao je Novak, pa se prisetio problema sa početka godine:
”Što se tiče tog početka godine to je nešto što me je potreslo, ružan način da se počne godina. Desilo se to u Australiji, to sam ostavio iza sebe, ali taj neki osećaj me je pratio mesecima. Naopaki pogledi, osude i kritike. Nema veze, nastavljamo dalje. Hrišćanski je praštati. Ne bih sada previše detaljisao. To me je sigurno dodatno motivisalo i inspirisalo da se vratim na staze stare slave”.
Potom je ponovo pozitivno pričao o Vimbldonu:
”Ovaj trofej ima dodatni značaj i vrednost za mene i dodatni motiv za budućnost. Preukusna je trava i nekako sam gladan te trave”.
Za kraj, istakao je da iako nema pravo na ulazak u Australiju ili SAD, da se i dalje nada:
”Ne mogu da idem ni u Ameriku ni u Australiju, ali se nadam da će se stvari preokrenuti. Za Ameriku ima dosta manje vremena, ali eto nada poslednja umire. Voleo bih da igram US open, ali ako ne bude nije kraj sveta. Nastavljam dalje, bitno mi je da održim zdravo telo i zdrav duh da bih mogao što duže da igram.”
